Povratak na "Da li znate.."                                            

Osnovni podaci o krvnom pritisku



Krivulja krvnog pritiska je periodična i sinhrona sa kontrakcijom leve komore srca koja i kreira ovaj pritisak. Ova krivulja se progresivno modifikuje od aorte do perifernih arterija. Razlikujemo (postoji) sistolni i dijastolni krvni pritisak. Sistolni pritisak zavisi od volumena krvi istisnutog iz leve komore srca, ali takođe i od elasticiteta arterija i posebno aorte. Dijastolni pritisak je niži ukoliko je dijastola duža, a otpor periferije manji.
Visina krvnog pritiska je je ravna, zavisna, od udarnog volumena krvi leve komore srca (Q) i perifernog otpora u krvnim sudovima (R). P= Q x R
Arterijski pritisak čoveka, kao i u većini sisara ostaje u određenim (normalnim) granicama u različitim pozicijama tela i fiziološkim situacijama. Krvni pritisak ostaje pod kontrolom i pri fizičkim naporima, dužem stajanju ili hodanju, pa i kod izvesnih (malih) krvarenja. Pritisak koji vlada (postoji) u krvnoj mreži omogućuje dotok O2, hranljivih materija, a odvodi nastale otpadne produkte od celija svih tkiva. Claude Bernard (1872.) je istakao značaj regulacije krvnog pritiska, radi održavanja stabilnosti i sastava vanćelijske tečnosti i normalnog sadržaja i aktivnosti ćelija svih tkiva.
Poremećaji u regulaciji adaptacije perifernog vaskularnog sistema, kao kod pojave periferne vazokonstrikcije ili kritičnog povećanja ili pada krvnog pritiska, mogu ugroziti opstanak, ne samo nekog organa, nego i život dotičnog živog bića.

Opsti pojmovi (karakteristike) krvnog pritiska

Krivulja krvnog pritiska je periodična i sinhrona sa kontrakcijom leve komore srca, koja i kreira ovaj pritisak. Krivulja se menja (mopdifikuje) progresivno, postepeno, počev od aorte do perifernih arterija. Njegov vrh relativno je u istoj visini i u torakalnoj aorti, a onda se progresivno (postepeno) smanjuje i u distalnim krvnim sudovima ne prelazi vrednost 2o mmHg, od maksimalnog pritiska u aorti.

Primarna hipertenzija

Primarna arterijska hipertenzija (PAH), može se shvatiti kao poligenetski transfer predispozicije (naklonosti) ka ovoj bolesti. Postoje mnoge komponente (izvesni činioci) nazovimo ih faktori rizika, koji kao jedan, ili u različitim kombinacijama, mogu dovesti do PAH. Genetski kod svakako igra značajnu ulogu. Nervni sistem, uključujući psiho-emocionalne situacije, hronične ili akutne, takođe dovode do poremećaja kontrole regulacije krvnog pritiska, te i do PAH. Značajnu ulogu ima negativni feedback. Međutim i pozitivni feedback dovodi (zavisno od situacije) do razvoja loše situacije.
Navode se tri značajna činioca koji dovode do PAH:

Kao prvi ističe se poligenetski, kao pokretač (okidač) procesa razvoja (nastanka) povećanog krvnog pritiska.
Kao drugi su zbir svih riziko faktora iz sredine, podložnih osoba, za nastanak PAH.
Kao treći je međudejstvo (interakcija) tih faktora iz sredine, na osobe, podložne hipertenziji.
Značajno je, osnovno (fundametalno) je pitanje kako sva ta tri različita činioca pokreću proces (sistem) nastanka hipertenzije. Posebno je važno, a to je i predmet našeg izlaganja, kako ih ukloniti ili ublažiti njihovo dejstvo.
 

Povratak na "Da li znate.."

  Pretraži Internet

Google

 

[ home ] [ radovi ] [ wallpapers ] [ zanimljivosti ] [ da li znate ] [ kontakt ]

 

copyright  a.s. / Privacy Policy