kardiologija – blog

Otkucaji srca su jasan pokazatelj zdravlja i forme, a ubrzan puls tokom vremena može da ukaže na srčane probleme, tvrde naučnici.

Postoji nekoliko načina da se predvidi sklonost ka srčanim oboljenjima – nivo holesterola, krvni pritisak, šećer i telesna težina. Nanovija studija ovom spisku dodaje i puls.

Norveški naučnici su analizirali podatke oko 30.000 muškaraca i žena i otkrili da ubrzan puls tokom dužeg vremena povećava rizik od smrti od srčanih problema. Učesnici su bili zdravi, bez istorije bolesti srca, a puls im je meren 2 puta dnevno u periodu od 10 godina u razamcima – 1984.-1986. i od 1995.-1997.

Osobe kojima je tokom prvog merenja puls bio niži od 70 otkucaja u minuti, a tokom drugog porastao na 85, imali su dvostruko veći rizik od smrti u narednih 12 godina.

Iznenađujući efekat je uočen kod onih ljudi čiji je puls tokom vremena opao. Osobe koje su tokom prvog merenja imale između 70 i 85 otkucaja, a zatim tokom drugog manje od 70 imali su čak 40 odsto veći rizik od smrti od bolesti srca u odnosu na osobe čiji se puls nije promenio.

Naulnici tvrde da je normalan puls odrasle osobe između 60 i 100 otkucaja u minuti, dok sportisti imaju nešto manje, oko 40 otkucaja zbog dobre forme.

Kako je puls veoma lako izmeriti, naučnici se nadaju da će njihovo otkriće pomoći u bržem otkrivanju osoba sa potencijalnim srčanim problemima.

Slušanje omiljene muzike umanjuje rizik od bolesti srca, pokazala je nova studija u kojoj se ističe da slušanje omiljenih tonova pojačava cirkulaciju krvi i čini da se osećamo dobro kao posle vežbanja.

Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.

Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca.

Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.

Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je “muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo”.

“Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka”, objasnio je on.

U studiji se navodi da bi “terapija muzikom” mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima.

Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.

U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda System of A Down i repera Tupak Šakura ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.

Ako jedete čokoladu, imate dobre izglede da smanjite opasnost od moždanog udara!

Ako je verovati otkriću kanadskih naučnika, upravo objavljena studija ukazuje i da konzumiranje čokolade može smanjiti izglede da pacijent umre posle pretrpljenog šloga.

Rezultati istraživanja, prvi put objavljeni ovih dana, detaljno će biti predstavljeni na godišnjoj konferenciji američke akademije za neurologiju, 62. po redu, koja će se od 10. do 17. aprila ove godine održati u Torontu.

“Neophodna su dodatna istraživanja da bi se precizno utvrdilo da li čokolada zaista smanjuje rizik od moždanog udara ili da li zdraviji ljudi jednostavno više od drugih vole da jedu čokoladu”, izjavila je kardiolog Sara Sahib iz Kanade.

Ona je u istraživanju sarađivala sa kanadskim kolegom Gustavom Saposnikom u istraživačkim laboratorijama Bolnice St. Majkl i Univerziteta Toronto, izveštava časopis Sajens.

Čokolada je bogata antioksidantima po imenu flavonoidi koji poseduju zaštitne supstance protiv šloga, ali utvrđivanje stvarne zaštite zahteva nova istraživanja.

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom “atrijalna fibrilacija”, opisuju svoje stanje na način na koji je to reporteru Glasa Amerike učinila Robin Drabant.

“Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i sve češće”, priča gospođa Drabant.

Atrijalna fibrilacija može da izazove moždani udar ili srčani napad. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi: “Čini vam se kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh”…

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno.

Doktor Dejvid Vilber obavlja taj zahvat na Univerzitetu Lojola u državi Ilinois: “Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera.”

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

“Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca”, ističe doktor Vilber koji je, kao i drugi istraživači, učestvovao u proučavanju više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Blizu 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

“Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani samo lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu”, izjavio je doktor Vilber.

Pacijent Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora, a gospođa Robin Drabant kaže da je to bila “najbolja odluka koju je ikada donela i zaključuje – “Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan.”

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate.

Detaljan izveštaj o istraživanju objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Američkog medicinskog udruženja.

Visok nivo holesterola u krvi nije samo opasan po srce, on može sprečiti ženu da postigne neophodno erotsko uzbuđenje kao osnovni preduslov za uspešan seks.

A to, opet, znači da bi lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvnim sudovima, poznati kao statini, mogli pomoći u lečenju ženske seksualne disfunkcije (FSD).

Dokazano je da je hiperlipidemija, ili visok nivo holesterola i drugih masti u krvi, tesno povezana sa erektilnom disfunkcijom kod muškaraca (MSD) zato što nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova otežava pa i potpuno onemogućava dotok krvi u erektilno tkivo.

A kako i seksualno uzbuđenje kod žena takođe zavisi od dotoka krvi u njihove genitalije, doktorka Katerina Espozito sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Napulju, uporedila je seksualne funkcije kod žena koje još nisu ušle u menopauzu – sa ili bez hiperlipidemije.

Otkriveno je da je kod žena koje pate od povišenog nivoa holesterola zabeleženo slabije i sporije seksaulno uzbuđenje, neretko potpuno odsustvo orgazma, često bolan snošaj zbog suvih zidova polnog organa i gotovo potpuno odsustvo zadovoljstva koje ženama sa normalnim nivoom holesterola pruža seksualni odnos.

Međutim, takođe je ustanovljeno da hiperlipidemija uopšte ne utiče na polnu želju žene!

U drugom istraživanju, takođe italijanska profesorka Anamarija Veroneli sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Milanu, otkrila je da je seksualna disfunkcija kod žena takođe povezana sa dijabetesom, gojaznošću i poremećajem aktivnosti tiroidne žlezde.

“Oba istraživanja italijanskih naučnica potvrđuju da postoji snažna veza između seksualnog uzbuđenja kod žena i organskih obolenja – na isti način kao što se javljaju seksualni problemi kod muškaraca. A doskora se mislilo da se tako nešto ne događa ženama”, zaključio je urolog Džefri Haket sa Holi kotidž klinike u Fišerviku, u Velikoj Britaniji.

Zbog svega toga, Haket je uveren da odsustvo seksualnog uzbuđenja kod žena može ukazivati na mnoga organska oboljenja zbog čega treba zatražiti pomoć lekara.

Rezultati svih istraživanja objavljeni su u Žurnalu seksualne medicine.