kardiologija – blog

Slušanje omiljene muzike umanjuje rizik od bolesti srca, pokazala je nova studija u kojoj se ističe da slušanje omiljenih tonova pojačava cirkulaciju krvi i čini da se osećamo dobro kao posle vežbanja.

Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.

Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca.

Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.

Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je “muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo”.

“Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka”, objasnio je on.

U studiji se navodi da bi “terapija muzikom” mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima.

Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.

U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda System of A Down i repera Tupak Šakura ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.

Ako jedete čokoladu, imate dobre izglede da smanjite opasnost od moždanog udara!

Ako je verovati otkriću kanadskih naučnika, upravo objavljena studija ukazuje i da konzumiranje čokolade može smanjiti izglede da pacijent umre posle pretrpljenog šloga.

Rezultati istraživanja, prvi put objavljeni ovih dana, detaljno će biti predstavljeni na godišnjoj konferenciji američke akademije za neurologiju, 62. po redu, koja će se od 10. do 17. aprila ove godine održati u Torontu.

“Neophodna su dodatna istraživanja da bi se precizno utvrdilo da li čokolada zaista smanjuje rizik od moždanog udara ili da li zdraviji ljudi jednostavno više od drugih vole da jedu čokoladu”, izjavila je kardiolog Sara Sahib iz Kanade.

Ona je u istraživanju sarađivala sa kanadskim kolegom Gustavom Saposnikom u istraživačkim laboratorijama Bolnice St. Majkl i Univerziteta Toronto, izveštava časopis Sajens.

Čokolada je bogata antioksidantima po imenu flavonoidi koji poseduju zaštitne supstance protiv šloga, ali utvrđivanje stvarne zaštite zahteva nova istraživanja.

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom “atrijalna fibrilacija”, opisuju svoje stanje na način na koji je to reporteru Glasa Amerike učinila Robin Drabant.

“Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i sve češće”, priča gospođa Drabant.

Atrijalna fibrilacija može da izazove moždani udar ili srčani napad. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi: “Čini vam se kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh”…

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno.

Doktor Dejvid Vilber obavlja taj zahvat na Univerzitetu Lojola u državi Ilinois: “Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera.”

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

“Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca”, ističe doktor Vilber koji je, kao i drugi istraživači, učestvovao u proučavanju više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Blizu 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

“Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani samo lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu”, izjavio je doktor Vilber.

Pacijent Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora, a gospođa Robin Drabant kaže da je to bila “najbolja odluka koju je ikada donela i zaključuje – “Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan.”

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate.

Detaljan izveštaj o istraživanju objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Američkog medicinskog udruženja.

Mnoge žene nisu svesne činjenice da su srčana oboljenja najveći pojedinačni ubica i da odnose četiri puta više života od raka dojke.

Britanska kardiološka fondacija objavila je ovih dana pomalo dramatično upozorenje da žene ne čine dovoljno da sebe zaštite od srčanih obolenja koja predstavljaju njihovog najvećeg ubicu.

“Bučna i agresivna kampanja već je uspešno povećala svest o opasnostima koje donosi rak dojke, ali je potpuno zapostavljena činjenica da su žene izloženije riziku oboljevanja od koronarnih bolesti”, izjavio je dr Čarls Džordž, direktor Fondacije.

Koronarna i srčana obolenja samo u Velikoj Britaniji godišnje odnesu živote 54.000 žena, više nego bilo koje drugo oboljenje.

“Borba protiv srčanih obolenja je nacionalna briga jer postoje dokazi da će svaka šesta žena podleći ovom obolenju. Neophodno je da žene svih starosnih doba redovno kontrolišu srce i ovladaju znanjima kako da smanje rizik”, podseća dr Džordž.

Samo osam odsto od 1.029 anketiranih žena, piše u izveštaju Fondacije, znale su da povećana količina holesterola u krvi predstavlja faktor rizika za oboljevanje, dok ih je samo pet odsto znalo da je povećani krvni pritisak u direktnoj vezi sa srčanim oboljenjima.

Četvrtina žena u Velikoj Britaniji puši, gotvo trećina ih ima povećanu telesnu težinu, petina ih već pati od preterane gojaznosti, a sve one spadaju u rizičnu grupu za srčana obolenja.

Japanski naučnici su, radeći ispitivanja na miševima, utvrdili da na genetski faktor rizika za jednu vrstu hipertenzije utiče dnevni, cirkadijalni ritam.

Rukovodilac istraživanja,objavljenog u internet izdanju časopisa “Nature Medicine”, profesor Hitoši Okamura rekao je da su rezultati do kojih je došao njegov tim u skladu sa od ranije poznatim podacima da su ljudi koji rade po smenama, posade na interkontinentalnim letovima i osobe koje pate od poremećaja sna izložene većem riziku da obole od srčanih bolesti.

Poremećaji u telesnom časovniku, koji utiče na mnoge procese u organizmu, povezani su sa velikim brojem bolesti, a naučnici su utvrdili da je veći broj gena ključan za formiranje dnevnog ritma.

Miševi kojima nedostaje par molekula koji se nazivaju kriptohromi (vrsta fotoreceprora za plavu svetlost kod biljaka i životinja) imaju poremećen dnevni ritam.

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Kjotu pokazalo je da su ti miševi skloni visokom krvnom pritisku zbog nenormalno visokih nivoa hormona aldosterona koji izaziva zadržavanje natrijuma i vode u bubrezima.

Istraživači su pokazali da telesni časovnik kontroliše gen koji ima važnu ulogu u stvaranju aldosterona.

Istraživači kažu da je sličan gen pronađen i kod ljudi, ali su naglasili da su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li poremećen cirkadijalni ritam dovodi do hipertenzije i kod ljudi.

Profesor Okamura kaže da rezultati daju mogućnost za razvoj novih načina lečenja visokog krvnog pritiska.

Visok krvni pritisak – hipertenzija, dovodi do infarkta, šloga, oštećenja bubrega i mnogih drugih zdravstvenih problema.

Britanski stručnjak za hipertenziju, profesor Univerziteta u Lesteru Brajan Vilijams, ocenio je istraživanje kao “fascinantno”.

“Znamo da postoji snažna veza između doba dana i srčanih napada, koji se često dešavaju istovremeno sa jutarnjim skokom krvnog pritiska”, rekao je Vilijams.

On je rekao da rezultati ovog istraživanja pružaju delimičan uvid u mehanizme koji kod nekih ljudi dovode do poremećaja krvnog pritiska.

Vilijams je dodao da je poznato da neke osobe koje imaju visok pritisak imaju visok nivo hormona aldosterona.

“Ono što ne znamo je koliko je česta ova mutacija kod ljudi obolelih od hipertenzije”, rekao je Vilijams.

Profesor Džeremi Pirson iz Britanske fondacije za srce rekao je da je hipertenzija vrlo česta, ali da geni koji kontrolišu krvni pritisak nisu dovoljno proučeni.

“Njihova identifikacija pomoći će u stvaranju bolje terapije visokog krvnog pritiska”, rekao je Pirson.

On je naglasio da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se razjasni da li su identifikovane potencijalne mete nove terapije.