kardiologija – blog

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom “atrijalna fibrilacija”, opisuju svoje stanje na način na koji je to reporteru Glasa Amerike učinila Robin Drabant.

“Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i sve češće”, priča gospođa Drabant.

Atrijalna fibrilacija može da izazove moždani udar ili srčani napad. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi: “Čini vam se kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh”…

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno.

Doktor Dejvid Vilber obavlja taj zahvat na Univerzitetu Lojola u državi Ilinois: “Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera.”

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

“Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca”, ističe doktor Vilber koji je, kao i drugi istraživači, učestvovao u proučavanju više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Blizu 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

“Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani samo lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu”, izjavio je doktor Vilber.

Pacijent Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora, a gospođa Robin Drabant kaže da je to bila “najbolja odluka koju je ikada donela i zaključuje – “Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan.”

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate.

Detaljan izveštaj o istraživanju objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Američkog medicinskog udruženja.

Grip H1N1 ili “svinjski grip” stigao je i u Srbiju, a broj obolelih poslednjih dana naglo raste. “Ukupan broj obolelih je 153″, saopštio je u petak ministar zdravlja Tomica Milosavljević i dodao da nema mesta panici.

Isto poručuje i član Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje virusa gripa A Branislav Tiodorović:
“Nema razloga za paniku, a vaše zdravlje je u vašim rukama. Slušajte lekare, pridržavajte se saveta i uputstava.”

Preventiva i prvi simptomi

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sledeće mere zaštite:

1. Izbegavanje prostorija u kojima boravi mnogo ljudi.
2. Izbegavanje ljubljenja i rukovanja prilikom pozdravljanja.
3. Pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja maramicama za jednokratnu upotrebu.
4. Redovno provetravanje prostorija.
5. Korišćenje zaštitnih medicinskih maski kada se nalazite u prisustvu obolelih osoba.
6. Korišćenje vlažnih maramica i gelova za suvo pranje ruku kada niste u mogućmnosti da ih operete toplom vodom i sapunom

Simptomi zbog kojih bi trebalo potražiti pomoć lekara:

1. Telesna temperatura viša od 38 stepeni Celzijusovih.
2. Bol u mišićima i zglobovima.
3. Suvi kašalj.
4. Otežano disanje.
5. Zamaranje tokom govora.

Lečenje

Lekari upozoravaju da se nikako ne treba lečiti “na svoju ruku”.

Preventivnih preparata nema, osim pojačanog unosa vitamina C, kao i opšteg dobrog stanja organizma kako bi u slučaju oboljevanja simptomi bili blaži.

Vakcinacija u Srbiji još nije počela, a iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da će prve vakcine stići početkom 2010.

“Kupićemo onoliko koliko procenimo da možemo. Vakcina će biti besplatna za one kojima je obavezna, a za građane kojima se preporučuje biće deo participacije”, rekao je Milosavljević.

U nekoliko evropskih zemalja i u Americi, vakcinacija je već počela.

Biće mesta za sve koji obole

Svi regioni u Srbiji pripremaju se, prema nalozima Radne grupe za odbranu od gripa, za prepoznavanje, testiranje, zbrinjavanje i lečenje inficiranih.

Novi Sad
“Spremni smo za pojavu novih pacijenata sa novim gripom. Imali smo već nekoliko ‘proba’, kada su svi pacijenti na vreme zbrinuti. Još tada smo organizovali punktove za pacijente sa simptomima”, rekao je za “Večernje novosti” -dr Radovan Latinović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za zdravstvo i socijalnu politiku.

Sombor
U Opštoj bolnici “Radivoj Simonović” za hospitalizaciju obolelih pripremljen je izolacioni prostor na Infektivnom odeljenju. Ovde su spremni da prime i do 700 pacijenata.

Kikinda
“Potpuno smo spremni da adekvatno reagujemo u slučaju eventualne pojave gripa širih razmera. Imamo kadar, odgovarajuće bolničke sobe, opremu i medikamente”, kaže dr Dušan Kolarović, direktor Opšte bolnice.

Zrenjanin
Zavod za javno zdravlje Zrenjanina domovima zdravlja u ovom delu Banata podelio je 8.190 doza vakcine protiv sezonskog gripa.

Užice
Zdravstveni centar odvojio je prostor za zbrinjavanje pacijenata u delu Odeljenja za infektivne bolesti. Raspolaže dovoljnom količinom leka “tamiflu”.

Valjevo
“Određen je prostor u zdravstvenom centru za smeštaj obolelih, razrađeni su operativni planovi i nabavljene su dovoljne količine antivirusnih lekova. Svi zdravstveni radnici vakcinisani su od sezonskog gripa”, rekla je dr Snežana Arsenijević, načelnik Odeljenja za infektivne bolesti.

Niš
“Oko 130 bolesničkih postelja za obolele od novog gripa predviđeno je na Klinici za infektivne bolesti, Klinici za kožne bolesti i u delu Klinike za plućne bolesti u Knez Selu”, kaže prof. dr Žarko Ranković, direktor Klinike za infektivne bolesti, a postignut je i sporazum sa upravom Vojne bolnice za dodatnih 50 bolničkih postelja. Ako zatreba, oslobodiće se jedna kasarna ili hotel za prijem i izolaciju pacijenata.

Kragujevac
“Obezbeđene su posebne prostorije i pet kreveta za takve slučajeve”, kaže dr Zoran Todorović, direktor Infektivne klinike.

Kruševac
“Infektivno odeljenje, sa 25 postelja spremno je za prihvat obolelih od gripa A H1N1″, kaže epidemiolog dr Dragan Vuksanović, koordinator za pandemiju gripa za Rasinski okrug.

Pirot
Prema rečima dr Radovana Ilića, direktora Zdravstvenog centra, akcioni plan za postupanje u slučaju pojave ove bolesti, napravljen je još letos.

Vranje
U slučaju pojave virusa meksičkog gripa, u Zdravstvenom centru biće otvoren poseban objekat za prijem obolelih, pošto infektivno odeljenje nema dovoljno kapaciteteta.

Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra.

Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Faktori rizika

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.

Formiranje porodične banke matičnih ćelija veoma je značajno zbog lečenja mnogobrojnih bolesti, a prva takva ustanova u Srbiji trebalo bi da bude formirana pri Institutu za majku u dete “Dr Vukan Čupić”, rečno je u utorak na otvaranju Međunarodne konferencije o iskustvima u jugoistočnoj Evropi koja se održava u Beogradu.

Direktorka Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović je na otvaranju konferencije rekla da je postojanje banke matičnih ćelija veoma značajno za budućnost medicine u Srbiji.

“Cilj je da se i u Srbiji omogući transplatacija matičnih ćelija što bi značilo da će pacijenti imati znatno manje troškove lečenja. RZZO je davao svu podršku razvoju transplatacije u zemlji, pre svega kroz dovođenje stranih stručnjaka i upućivanjem naših stručnjaka na edukaciju u druge zemlje”, rekla je Vukajlović dodavši da će Zavod podržati i formiranje prve regionalne banke u okruženju.

Ona je podsetila da je i do sada u pojedinim slučajevima, a posebno kada se radilo o lečenju leukemije RZZO snosio sve troškove transplatacije u inostranstvu.

Direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” Dragutin Tričković je rekao da su u poslednjih nekoliko godina ostvareni značajni rezultati lečenjem krvi iz pupčanika koja se dobija prilikom porođaja.

On je podsetio da je do danas u svetu urađeno 20.000 transplatacija matičnim ćelijama.

Tričković je ukazao da je otvaranje privatnih banki matičnih ćelija veoma značajno za lečenje užih članova porodice i podsetio da su međunarodne konferencije i seminari o tim temama značajni kako bi stručnjaci razmenili iskustva.

Na skupu je rečeno i da matične ćelije iz pupčanika imaju brojne prednosti u odnosu na ćelije koštane srži i periferne krvi, a prikupljanje krvi iz pupčanika je bezopasna i bezbolna metoda.

U svetu danas postoji više od 50 banaka matičnih ćelija u kojima se nalazi više od 400.000 obrađenih i zamrznutih uzoraka.
Pored domaćih stručnjaka u radu konferencije učestvuju direktori javnih bankaka matičnih ćelija iz Slovenije, Makedonije, Bugarske, Rumunije i Crne Gore.

Masti ili lipidi su hemijska jedinjenja nerastvorljiva u vodi. Sastoje
se pre svega od atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, kao i ugljeni
hidrati, ali su ti atomi drugacije rasporedjeni.

Razlicite vrste masti
· Prosti lipidi (neutralne masti):
sastoje se iz jednog molekula glicerina i tri molekula masnih kiselina.
Zbog toga se nazivaju i trigliceridi.

· Slozeni lipidi (lipoidi) pored glicerina i masnih kiselina njihova
struktura sadrzi i druge elemente kao sto su fosfor, azot, sumpor.
Lecitin, cefalin i sfingomielin su slozeni lipidi koji obavljaju vazne
funkcije u organizmu, posebno u nervnom tkivu. Masne kiseline su
osnovni sastojak masti i one im daju razlicite ukuse, teksturu i fluidnost.
Masti se dele na dve grupe, u hemijskom pogledu, sto je veoma vazno
za ishranu jer se njihova svojstva razlikuju.

· Zasicene masne kiseline: svi njihovi atomi ugljenika povezani su
prostim vezama, zbog toga su zasicene vodonikom. Skoro su sve
zivotinjskog porekla, sem onih iz kokosovog oraha i palme. Uglavnom
su cvrste na normalnoj temperaturi. Zasicene masne kiseline stvaraju
cvrste masti. Kod zivotinja, one se koriste kao rezerva. Obilna upotreba
zascenih masnih kiselina povecava nivo holesterola u krvi i povecava
smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.

· Nezasicene masne kiseline: one imaju dvostruku vezu izmedu dva
od svojih atoma ugljenika (mononezasicene) ili vise dvostrukih veza
(polinezasicene). Najveci izvor tih masnih kiselina su biljke, a posebno
orasi, lesnik, badem i drugo slicno voce, kao i klice zitarica.
Riblja mast takodje sadrzi nezasicene masne hiseline. Obicno su u
tecnom stanju (ulje). I posto njihovi atomi ugljenika nisu zasiceni
atomima vodonika, one bolje stupaju u reakciju sa drugim supstancama
za vreme metabolizacije.

Oleinska kiselina je mononezasicena masna kiselina sastavijena od
18 atoma ugljenika. Ona se moze pronaci u maslinovom ulju, koje je
sastavijeno od 93% glicerina i oleinske kiseline, ali i u drugim uljima
od semenki. Nezasicene masne kiseline, kao sto je oleinska, a posebno
polinezasicene koje se nalaze u klici psenice, orasima, suncokretu, soji
i kosticama grozdja, bez ikakve sumnje blagotvornije su za nase zdravlje.
Izmedju ostalog, one smanjuju nivo holesterola u organizmu.

Varenje i koriscenje masti

Masti usporavaju proces varenja stvaraju osecaj sitosti u zelucu. One
su sastojci koji se najteze vare i opterecuju funkcionisanje dva osnovna
organa za varenje: jetru i pankreas. Zbog toga se u slucajevima upale
jetre i pankreasa preporucuje rezim ishrane sa malo masti

U tankom crevu, pod dejstvomn zuci i lipaze u pankreasnom soku,
masti se rastvaraju na glicerin i masne kiseline.Tako uspevaju da iz
creva predju u krvotok. U jetri i masnim tkivima, organizam nanovo
objedinjuje elemente koji ulaze u sastav masti i sintetizuje ih u sopstvene\
na bazi glicerina i apsorbovanih masnih kiselina.

Organizam koristi masti kao pogonsko gorivo velike energetske
snage. Jedan gram masti proizvodi devet kalorija prilikom sagorevanja
(metabolizacije). To znaci, dvostruko vise nego ista kolicina ugljenih
hidrata ili proteina.

Dnevne potrebe u mastima

1) Smanjiti ukupnu kolicinu masti koja se unosi hranom. U mesnoj
ishrani, karakteristicnoj za razvijene zemije, 45% kalorija potice od
masti, sto je veoma visok procenat. Ocigledna je povezanost izmedju
ukupne kolicine masti u ishrani i opasnosti od dobijanja nekih vrsta
raka (dojke, prostate, debelog creva. Ne sme se unositi vise od 300 mg
holesterola dnevno.

2. Smanjivati potrosnju zasicenih masnih kiselina i najzad ih
potpuno izostaviti. Te kiseline se uglavnom mogu naci u namirnicama
zivotinjskog porekla. Smanjenje potrosnje zasicenih masnih kiselina
snizava stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

3. Odrzavati minimalnu potrosnju polinezasicenih masnih
kiselina. Njih mozemo pronaci u suvom vocu, biljnim uljima (od
psenicnih klica, kukuruza, soje, suncokreta…) i u ribi. Polinezasicene
masne kiseline sadrze esencijalne masne kiseline neophodne u
ishrani.

4) Mononezasicene masne kiseline, kao sto je maslinovo ulje, treba
da pokriju razliku izmedju ukupnog unosenja masti i ukupne kolicine
zasicenih i nezasicenih masnih kiselina.

Vegetarijanska ishrana zasnovana na vocu, zitaricama, povrcu i
mahunarkama potpuno odgovara preporukama SZO, zato sto je
siromasna mastima, a bogata mononezasicenim i polinezasicenim
masnim kiselinama. Sasvim je drugacije sa ishranom bogatom mesom
i mesnim proizvodima, koja sadrzi preterane kolicine masti (do 45%
od ukupnih kalorija) i zasicenih masnih kiseiins zivotinjskog porekla.

Holesterol

Holesterol je slozeni lipid (vrsta masti) iz grupe sterola, koji se nalazi
samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Nas organizam moze
takodje proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je
da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, zucnih
soli i membrana celija.

Holesterol je neophodna supstanca u nasem organizmu, ali kada
njegova stopa u krvi poraste, on se talozi na zidovima arterije
smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povisena
stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze
nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima.

Holesterol se krece kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu
lipoproteini. Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste:

· LDL holesterol. Ovaj holesterol protice krvotokom spojen
sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol priblizno iznosi 75%
od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospesuje stvaranje
ateroskleroze. On se takodje naziva “losim holesterolom”.

· HDL holesterol. On protice krvotokom vezan za lipoproteine
velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je “dobrim” jer sprecava
aterosklerozu. Njegova stopa u krvi trebalo bi da bude veca.

Maslinovo ulje malo utice na smanjenje ukupnog holesterola, ali
nas zato stiti od ateroskleroze na taj nacin sto povecava HDL holesterol.

Ulja iz semenki bogata polinezasicenim masnim kiselinama smanjuju
ukupni holesterol ali i HDL holesterol koji nas stiti. Otuda, iako je
njihovo ukupno dejstvo na smanjenje opasnosti od ateroskleroze
znatno, ono ipak nije potpuno. Mudro je, dakle, kombinovati potrosnju
maslinovog ulja i ulja od semenki, ali ne mesajuci ih, vec uzimajuci
ih naizmenicno.

Ribije meso sadrzi polinezasicene masne kiseline koje takode smanjuju
holesterol, ali su zivotinjskog porekla. Valja se prisetiti da one sadrze
holesterol koji se apsorbuje i prelazi u krv. Zato riba nema tolikog dejstva \
na holesterol, a njeno zastitno dejstvo kad je rec o aterosklerozi nema
ocekivanu efikasnost.

Holesterol u nekim namirnicama

NAMIRNICE Kolicina u mg.100 g
Mozak 2.300
Zumance 1.500
Dzigerica 360
Masno meso 300
Ostrige 260
Maslac 250
Jastog 182
Masni sir 150
Suhomesnati proizvodi 100
Svinjska snicla 96
Teleca snicla 85
Piletina, jagnjetina 75
Kirnja ( vrsta ribe) 50
Jogurt 11
Mleko 10
Poluobrano mleko 5
Obrano mleko 0,5
Voce 0
Zitarice 0
Povrce I mahunarke 0

Esencijalne masne kiseline

To su polinezasicene masne kiseline koje nas organizam ne moze da sintetizuje.
Mi ih moramo redovno unositi celog zivota. One se drugacije zovu “vitamin F”
(od engleske reci “fat”-masti), iako nisu vitamini u punom smislu reci.
Linoleinska i linoleninska kiselina se nalaze u klicama zitarica (psenice, kukuruza,
ovsa. .) i u orasastim plodovima (orasima, lesniku, bademu. .. Neke namirnice
zivotinjskog porekla sadrze te kiseline, ali deset puta manje i uvek su pracene
zasicenim masnim kiselinama, stetnim po zdravije.
Nedostatak esencijalnih masnih kiselina uzrokuje sporiji rast, susenje koze,
dermatoze, nervne i genitalne poremecaje.

SZO smatra da polinezasicene masne kiseline – od kojih je linoleinska
najvaznija – treba da budu zastupljene sa najmanje 3% u ukupnim kalorijama
koje se unose u organizam. To znaci 8 g kalorija dnevno, od cega bar 6 g
linoleinske kiseline.

Vegetarijanski rezim ishrane u potpunosti je u stanju da zadovolji takve potrebe.
Dovoljno bi bilo na primer, svakog dana pojesti 60 grama badema. Kravlje
mleko sadrzi malu kolicinu linoleinske kiseline. Deci se stoga preporucuje
upotreba biljnog ulja od semenki, bogatog esencijalnim masnim kiselinama

FUNKCIJA LINOLEINSKE KISELINE

· Rast organizma
· Stvaranje nervnih tkiva
· Stvara I obnavlja kozu, kosu, nokte
· Sinteza prosstoglandina.

SAVETI ZA SMANJENJE NIVOA HOLESTEROLA

· Smanjite upctrebu mesa posebno svinjskog, suhomesnatih proizvoda. Nemojte pojesti vise od
3 jaja sedmicno Nema ogranicenja za belance zato sto se holesterol nalazi u zumancetu

· Upotrebljavajte mlcne proizvode sa manjom kolicinom mlecne
masti. Izbegavajte masne sireve, kajmak, maslac.

· Smanjite potrosnju secera, slatkisa, torti…

· Povecajte potrosnju biljnih vlakana (integralne zitarice, voce,
narocito jabuke i povrce) koja u crevima apsorbuju zucne soli od
kojih nastaje holesterol.

· Koristite maslinovo ulje ili ulja od kukuruza, psenicnih klica,
suncokreta.

· Izbegavajte napete situacije i stres.

· Upraznjavajte fizicke vezbe svaki dan (najmanje pola sata).

PRAKTICNI SAVETI ZA KORISCENJE MASTI PRI KUVANJU

1) Ogranicite upotrebu masti u ishrani. Ugijeni hidrati, proteini sporije
se vare kada ih spremamo i unosimo u organizam sa mastima

2) Koristite masti biljnog (maslinovo ulje ili ulje od raznih semenki) umesto
masti zivotinjskog porekla.

3) Radije koristite lako svarljive masnoce, kao sto su biljna uja, kajmak, zumance.

4) Izbegavajte przenje posebno kad je rec o proizvodima
zivotinjskog porekla. (meso, riba) Masti, narocito zivotinjske,
kvare se pri zagrevanju na visokim temperaturama , kakav je
slucaj kod przenja. U tom slucaju, stvaraju se skodljive
supstance, kao sto je akrolein koji je tesko svarljiv i
izaziva smetnje u zelucu i crevima. Ako vec przite, bolje
je koristiti namirnice biljnog porekla na temperaturama koje
nisu preterano visoke, menjajuci svaki put ulje. Maslinovo
ulje vrlo je stabilno na visokim temperaturama i veoma je
pogodno za przenje. Ulja od semenki posto lakse oksidisu
manje su pogodna za przenje.

5) Nemojte jesti vise od dva jela bogata mastima u istom
obroku (npr. avokado, majonez, sladoled, krem).

6) Cuvajte se skrivenih masti koje se nalaze u konzervisanim proizvodima ili
gotovim kao sto su cips, cokolada, kolaci…

BADEMI su bogati proteinima ( 18,3%) mastima (54%), vitaminima i mineralima.
Bogati su i polinezasicenim kiselinam koje snizavaju nivo holesterola u krvi.