Slušanje omiljene muzike umanjuje rizik od bolesti srca, pokazala je nova studija u kojoj se ističe da slušanje omiljenih tonova pojačava cirkulaciju krvi i čini da se osećamo dobro kao posle vežbanja.

Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.

Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca.

Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.

Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je “muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo”.

“Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka”, objasnio je on.

U studiji se navodi da bi “terapija muzikom” mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima.

Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.

U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda System of A Down i repera Tupak Šakura ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.

Ako jedete čokoladu, imate dobre izglede da smanjite opasnost od moždanog udara!

Ako je verovati otkriću kanadskih naučnika, upravo objavljena studija ukazuje i da konzumiranje čokolade može smanjiti izglede da pacijent umre posle pretrpljenog šloga.

Rezultati istraživanja, prvi put objavljeni ovih dana, detaljno će biti predstavljeni na godišnjoj konferenciji američke akademije za neurologiju, 62. po redu, koja će se od 10. do 17. aprila ove godine održati u Torontu.

“Neophodna su dodatna istraživanja da bi se precizno utvrdilo da li čokolada zaista smanjuje rizik od moždanog udara ili da li zdraviji ljudi jednostavno više od drugih vole da jedu čokoladu”, izjavila je kardiolog Sara Sahib iz Kanade.

Ona je u istraživanju sarađivala sa kanadskim kolegom Gustavom Saposnikom u istraživačkim laboratorijama Bolnice St. Majkl i Univerziteta Toronto, izveštava časopis Sajens.

Čokolada je bogata antioksidantima po imenu flavonoidi koji poseduju zaštitne supstance protiv šloga, ali utvrđivanje stvarne zaštite zahteva nova istraživanja.

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom “atrijalna fibrilacija”, opisuju svoje stanje na način na koji je to reporteru Glasa Amerike učinila Robin Drabant.

“Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i sve češće”, priča gospođa Drabant.

Atrijalna fibrilacija može da izazove moždani udar ili srčani napad. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi: “Čini vam se kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh”…

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno.

Doktor Dejvid Vilber obavlja taj zahvat na Univerzitetu Lojola u državi Ilinois: “Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera.”

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

“Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca”, ističe doktor Vilber koji je, kao i drugi istraživači, učestvovao u proučavanju više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Blizu 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

“Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani samo lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu”, izjavio je doktor Vilber.

Pacijent Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora, a gospođa Robin Drabant kaže da je to bila “najbolja odluka koju je ikada donela i zaključuje – “Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan.”

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate.

Detaljan izveštaj o istraživanju objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Američkog medicinskog udruženja.

Visok nivo holesterola u krvi nije samo opasan po srce, on može sprečiti ženu da postigne neophodno erotsko uzbuđenje kao osnovni preduslov za uspešan seks.

A to, opet, znači da bi lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvnim sudovima, poznati kao statini, mogli pomoći u lečenju ženske seksualne disfunkcije (FSD).

Dokazano je da je hiperlipidemija, ili visok nivo holesterola i drugih masti u krvi, tesno povezana sa erektilnom disfunkcijom kod muškaraca (MSD) zato što nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova otežava pa i potpuno onemogućava dotok krvi u erektilno tkivo.

A kako i seksualno uzbuđenje kod žena takođe zavisi od dotoka krvi u njihove genitalije, doktorka Katerina Espozito sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Napulju, uporedila je seksualne funkcije kod žena koje još nisu ušle u menopauzu – sa ili bez hiperlipidemije.

Otkriveno je da je kod žena koje pate od povišenog nivoa holesterola zabeleženo slabije i sporije seksaulno uzbuđenje, neretko potpuno odsustvo orgazma, često bolan snošaj zbog suvih zidova polnog organa i gotovo potpuno odsustvo zadovoljstva koje ženama sa normalnim nivoom holesterola pruža seksualni odnos.

Međutim, takođe je ustanovljeno da hiperlipidemija uopšte ne utiče na polnu želju žene!

U drugom istraživanju, takođe italijanska profesorka Anamarija Veroneli sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Milanu, otkrila je da je seksualna disfunkcija kod žena takođe povezana sa dijabetesom, gojaznošću i poremećajem aktivnosti tiroidne žlezde.

“Oba istraživanja italijanskih naučnica potvrđuju da postoji snažna veza između seksualnog uzbuđenja kod žena i organskih obolenja – na isti način kao što se javljaju seksualni problemi kod muškaraca. A doskora se mislilo da se tako nešto ne događa ženama”, zaključio je urolog Džefri Haket sa Holi kotidž klinike u Fišerviku, u Velikoj Britaniji.

Zbog svega toga, Haket je uveren da odsustvo seksualnog uzbuđenja kod žena može ukazivati na mnoga organska oboljenja zbog čega treba zatražiti pomoć lekara.

Rezultati svih istraživanja objavljeni su u Žurnalu seksualne medicine.

Mnoge žene nisu svesne činjenice da su srčana oboljenja najveći pojedinačni ubica i da odnose četiri puta više života od raka dojke.

Britanska kardiološka fondacija objavila je ovih dana pomalo dramatično upozorenje da žene ne čine dovoljno da sebe zaštite od srčanih obolenja koja predstavljaju njihovog najvećeg ubicu.

“Bučna i agresivna kampanja već je uspešno povećala svest o opasnostima koje donosi rak dojke, ali je potpuno zapostavljena činjenica da su žene izloženije riziku oboljevanja od koronarnih bolesti”, izjavio je dr Čarls Džordž, direktor Fondacije.

Koronarna i srčana obolenja samo u Velikoj Britaniji godišnje odnesu živote 54.000 žena, više nego bilo koje drugo oboljenje.

“Borba protiv srčanih obolenja je nacionalna briga jer postoje dokazi da će svaka šesta žena podleći ovom obolenju. Neophodno je da žene svih starosnih doba redovno kontrolišu srce i ovladaju znanjima kako da smanje rizik”, podseća dr Džordž.

Samo osam odsto od 1.029 anketiranih žena, piše u izveštaju Fondacije, znale su da povećana količina holesterola u krvi predstavlja faktor rizika za oboljevanje, dok ih je samo pet odsto znalo da je povećani krvni pritisak u direktnoj vezi sa srčanim oboljenjima.

Četvrtina žena u Velikoj Britaniji puši, gotvo trećina ih ima povećanu telesnu težinu, petina ih već pati od preterane gojaznosti, a sve one spadaju u rizičnu grupu za srčana obolenja.

Tokom studije o hladnoći pokazalo se da ljudi kojima je hladno imaju iste šanse da se razbole kao i oni kojima je toplo. Zašto smo onda bolesniji zimi? Možda zato jer nas hladnoća zadržava duže u zatvorenim prostorijama koje se ne provetravaju, pa je i mogućnost zaraze povećana.

Zeleni iscedak iz nosa ukazuje na upalu sinusa
Važnost boje nečije sline je medicinski mit u koji veruju i neki lekari, naveli su autori. “Nema dokaza da antibiotici skraćuju trajanje bolesti kad se pojavi zelena slina, a to bi kod upale sinusa trebalo da bude slučaj”, pišu autori.

Najviše toplote gubimo preko glave
Na glavi ne postoji nikakav dimnjak, temperaturu gubimo na svim delovima tela podjednako. Problem je samo što je glava najčešće nepokrivena.

Krckanje prstiju izaziva artritis
Malo sutra. Krckate li ih ili ne, na pojavu artritisa nećete uticati.

Antibiotici i antibebi pilule
Tablete za kontracepciju ne deluju dobro ako pijete i antibiotike. “Važnije je da imate na umu da tabletu za kontracepciju popijete svaki dan u isto vreme nego da brinete o antibioticima”, pišu autori.

Samci imaju bolji seksualni život
Potpuno netačno! Oni u braku imaju češće polne odnose nego samci. Tokom jednog ispitivanja 43 odsto oženjenih muškaraca potvrdilo je da ima seksualni odnos dva-tri puta nedeljno. Isti rezultat imalo je samo 26 odsto neoženjenih. Brojke su bile nešto niže, ali slične i kod žena, piše “Blic”.

Šećer podstiče hiperaktivnost
Niz studija je pokazao da šećer ne utiče na ponašanje dece, ali većina roditelja u to ne veruje. U jednoj studiji roditeljima je rečeno da su deca dobila šećer, pa su se oni češće žalili na ponašanje svoje dece – u suštini deca su dobila nezašećerene napitke.

Stolicu treba imati jednom dnevno
Poluistina, kažu autori. I osoba odličnog zdravlja ne mora da ima stolicu svaki dan. Zatvor koji bi trebalo da vas zabrinjava odnosi se na slučaj da stolicu imate manje od tri puta nedeljno.