kardiologija – blog

Velika klinička studija sprovedena u SAD-u otkrila je da uzimanje antidepresivnih lekova povećava rizik od nastanka šloga (moždanog udara).

Ispitivano je 136.923 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 6 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove.

Smatra se da sama depresija povećava rizik od nastanka moždanog udara, tako da nije sasvim jasno koliki je tačno udeo ovih lekova.

Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.

Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.

Svaki peti Evropljanin živi u previše bučnoj okolini, sa noćnim zvukom koji premašuje 40 decibela, što je veoma štetno za zdravlje, saopšteno je iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Limit od 40 decibela je prihvatljiv za izlaganje zvucima noću i odgovara buci “neke mirne ulice”, navodi SZO.
Izlaganje u dužem periodu zvucima jačim od 40 decibela, do 55, što odgovara bučnoj ulici, “utiče na pritisak i može da izazove srčani udar”, dodaje SZO.

Svaki peti Evropljan živi u okolini u kojoj je buka iznad 40 decibela.

“Buka može da izazove rayne bolesti, jer kad spavamo mozak, uši i celo telo nastavljaju da reaguju na zvuk”, navodi se u saopštenju.

SZO je posebnu pažnju posvetila zvucima aerodroma noću, procenivši da zvuk aviona “može da izazove povećanje krvnog pritiska dok osoba spava”.

Nedavno objavljene studije navode da je zvuk aviona u ranim jutarnjim časovima najštetniji efekat na srčani ritam.

Osobe s najviše klica u ustima su najverovatnije žrtve srčanog udara, zaključili su stručnjaci s Univerziteta Bafalo, u SAD, potvrđujući sve zastupljeniju tezu da je oralna higijena u tesnoj vezi sa opštim zdravstvenim stanjem.

Tim iz Bafala je do ovog zaključka došao analizirajući 386 muškaraca i žena koji su pretrpeli srčani udar, kao i 840 osoba koje nisu.

Stručnjaci su želeli da otkriju i da li neke vrste bakterija naročito pogoduju infarktu. Utvrdili su da su dve bakterije: tanarela forsintezis i prevotela intermedia, znatno češće u ustima onih koji su bili žrtve infarkta nego u ustima ispitanika iz kontrolne grupe.

Međutim, još rizičniji faktor je znatna ukupna količina svih vrsta bakterija u ustima, naglašavaju istraživači sa Bafala.

Još se ne može precizno odrediti veza između bakterija u ustima i srčanog udara. U nekoliko ranijih studija pokazalo se, međutim, da postoji neka veza između bolesti desni i srčanih oboljenja.

Osim toga, stručnjaci ističu da bakterije mogu da izazovu opšte zapaljenje koje pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka.

Prepreke u korišćenju zdravstvene zaštite, loše navike i nezdrava ishrana faktori su koji izlažu Amerikance znatno većem riziku od šloga nego Evropljane, upozoravaju holandski stručnjaci.
Amerikanke su pod dvostruko većim rizikom od šloga od Evropljanki, a Amerikanci pod rizikom većim za 61 odsto u odnosu na muškarce sa “starog kontinenta”, prenosi Rojters rezultate istraživanja obavljenog na preko 13.000 Amerikanaca i više od 30.000 Evropljana starosti od 50 i više godina.

“Otkrili smo da je, naročito medju veoma siromašnim Amerikancima, rizik od šloga znatno veći nego medju Evropljanima”, izjavio je Maurisio Avendano iz Medicinskog centra Erazmo u Roterdamu.

Avendano je istakao da su rizični faktori za šlog, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost, u SAD mnogo učestaliji nego u Evropi.

On je naglasio da u ishrani Amerikanaca i Evropljana postoje velike razlike, naročito u tome što je siromašnim Amerikancima voće i povrće manje dostupno nego njihovim bogatim sunarodnicima i Evropljanima.

Avendano navodi primer Španije, kao zemlje sa najmanjom učestalošću šloga od svih obuhvaćen
ih holandskih istraživanjem, naglašavajući da je povrće dostupno i najsiromašnijim Špancima.

Mada Evropljani trenutno puše više od Amerikanaca, u SAD postoji znatan broj bivših pušača, koji možda šlogom u kasnijim godinama još uvek plaćaju cenu te loše navike.
Kao još jedan razlog manje učestalosti šloga u Evropi, on navodi i taj što se na starom kontinentu mnogo više radi na prevenciji, a jedan od njenih vidova je i to što svi Evropljani uživaju zdravstvenu zaštitu.

U SAD je, s druge strane, mali naglasak na obrazovanju i izmeni načina života, ali su zato lekari brzi u “medikalizovanju” problema i pribegavanju lekovima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) šlog svake godine ubije šest miliona ljudi širom sveta, najviše u razvijenim zemljama.

Osobe koje su u mladosti preterano konzumirale alkohol kasnije imaju veću opasnost da dobiju srčani i moždani udar, saopštili su američki naučnici u najnovijoj studiji.
U istraživanju je ispitano više od 2.800 odraslih. Stručnjaci su naveli da su oni koji su mnogo pili alkohol u mladosti, kasnije razvili metabolički sindrom.
Metabolički sindrom se odnosi na grupu rizičnih faktora za dobijanje srčanog i moždanog udara, dijabetesa, abdominalne gojaznosti, visok krvni pritisak i visok holesterol. Smatra se da osobe, koje imaju tri ili više tih simptoma, imaju metabolički sindrom.

Premda, umereno konzumiranje alkohola može da ima blagotvorno dejstvo na srce, preterano konzumiranje ima suprotan efekat.

“Već postoje brojni razlozi da se obeshrabre mladi ljudi da piju alkohol”, rekla je jedna od autora studije Marša Rasel i dodala da je povećani rizik od dobijanja kardio-vaskularnih oboljenja jedan razlog više da se ne pije.