kardiologija – blog

Visok nivo holesterola u krvi nije samo opasan po srce, on može sprečiti ženu da postigne neophodno erotsko uzbuđenje kao osnovni preduslov za uspešan seks.

A to, opet, znači da bi lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvnim sudovima, poznati kao statini, mogli pomoći u lečenju ženske seksualne disfunkcije (FSD).

Dokazano je da je hiperlipidemija, ili visok nivo holesterola i drugih masti u krvi, tesno povezana sa erektilnom disfunkcijom kod muškaraca (MSD) zato što nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova otežava pa i potpuno onemogućava dotok krvi u erektilno tkivo.

A kako i seksualno uzbuđenje kod žena takođe zavisi od dotoka krvi u njihove genitalije, doktorka Katerina Espozito sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Napulju, uporedila je seksualne funkcije kod žena koje još nisu ušle u menopauzu – sa ili bez hiperlipidemije.

Otkriveno je da je kod žena koje pate od povišenog nivoa holesterola zabeleženo slabije i sporije seksaulno uzbuđenje, neretko potpuno odsustvo orgazma, često bolan snošaj zbog suvih zidova polnog organa i gotovo potpuno odsustvo zadovoljstva koje ženama sa normalnim nivoom holesterola pruža seksualni odnos.

Međutim, takođe je ustanovljeno da hiperlipidemija uopšte ne utiče na polnu želju žene!

U drugom istraživanju, takođe italijanska profesorka Anamarija Veroneli sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Milanu, otkrila je da je seksualna disfunkcija kod žena takođe povezana sa dijabetesom, gojaznošću i poremećajem aktivnosti tiroidne žlezde.

“Oba istraživanja italijanskih naučnica potvrđuju da postoji snažna veza između seksualnog uzbuđenja kod žena i organskih obolenja – na isti način kao što se javljaju seksualni problemi kod muškaraca. A doskora se mislilo da se tako nešto ne događa ženama”, zaključio je urolog Džefri Haket sa Holi kotidž klinike u Fišerviku, u Velikoj Britaniji.

Zbog svega toga, Haket je uveren da odsustvo seksualnog uzbuđenja kod žena može ukazivati na mnoga organska oboljenja zbog čega treba zatražiti pomoć lekara.

Rezultati svih istraživanja objavljeni su u Žurnalu seksualne medicine.

HDL holesterol izgleda da ima sposobnost da skuplja suvišni holesterol iz krvi. Na ovaj način taj holesterol se ne ugrađuje u plak, tj. ne doprinosi sužavanju i očvršćavanju krvnih sudova. Nizak nivo HDLa predstavja rizik za nastupanje aterosklerotskih promena, a što je vrednost HDL holesterola veća tim bolje.

Aerobna aktivnost- to mnogi ljudi ne vole da čuju, ali redovna fizička aktivnost, možda najviše doprinosi povećanju HDL holesterola. Pod fizičkom aktivnošću ne podrazumeva se samo treniranje nekog sporta, već i šetanje, fizički rad u kući, dvorištu, bašti, njivi…

Smanjenje telesne težine- gojaznost utiče na povećanje LDL holesterola, ali i na smanjenje HDL holesterola. Dakle, smanjenjem telesne težine doprinosi se porastu HDL „dobrog“ holesterola. Pogotovo ako se masne naslage stvarju u abdominalnom predelu tj. oko stomaka. Ovo je najlakše odrediti merenjem obima struka i kuka, ako je obim struka veći od obima kuka, to predstavlja dodatni faktor rizika za smanjenje HDL.

Prestanite pušiti- Ako prestanete pušiti dodatno ćete uticati na povećanje HDL „dobrog“ holesterola.

Smanjite unos trans masnih kiselina- ako na etiketi proizvoda stoji da sadrži „delimično hidrogenizovana biljna ulja“ znači da proizvod sadrži trans masne kiseline, koje utiču na povećanje LDL, i sniženje HDL holesterola.

Alkohol- postoje kontraverzna mišljenja po pitanju upotrebe alkoholnih pića, neki stručnjaci preporučuju 1-2 pića dnevno, dok drugi savetuju potpuno izbacivanje. Više od 1-2 pića dnevno može imati negativne posledice po zdravlje, a u svemu treba imati meru. Vino sadrži polifenolna jedinjenja, koja ispoljavaju antioksidativnu aktivnost i štite krvne sudove, pa su možda ona u stvari odgovorna za zaštitni efekat kod povećanog nivoa masti u krvi.

Povećajte unos nezasićenih masti (maslinovo ulje)- verovatno ste već puno puta čuli da je maslinovo ulje zdravo, a to je zbog sadržaja mononezasićenih masti koje povećavaju HDL holesterol. Povećajte unos rastvorljivih dijetnih vlakana- žitarice, voće, povrće, leguminoze. Za najbolje rezulteta bar 2 porcije ovih namirnica dnevno.

Omega 3 masne kiseline- masna morska riba je bogata omega 3 masnim kiselinama koje utiču na povećanje HDl holesterola

Šta je sa namirnicama sa smanjenim sadržajem masti?

U poslednje vreme vrlo su popularni proizvodi sa smanjenim sadržajem masti, bezmasni, light, diet… To je naravno korisno kod osoba koje inače unose više kalorija nego što potroše, naročito za namirnice koje sadrže 20 i više procenata masti (sir, meso i mesni proizvodi…). Ipak, preterivanje u vidu potpunog ne unošenja msti takođe nije preporučljivo jer su pojedine masti i vitamini rastvorljivi u mastima esencijalni, što znači neophodni za dobro zdravlje, a sam organizam ne može da ih proizvede. Prema nekim istraživanjima potpuno izbacivanje masti iz ishrane dovodi i do smanjenja HDL „dobrog“ holesterola. Dakle, masti treba da čine manje od 30%, ali verovatno ne manje od 25% ukupnih kalorija.

Koji lekovi doprinose povećanju HDL holesterola?

Primenjuju se statini (Simvor, Sortis, Atoris, Cholipam, Vasilip, Hollesta…) koji utiču na smanjenje sinteze holesterola u organizmu, ali ne utiču na povećanje HDL-a. Niacin,vitamin B3, jedan od vitamina iz B grupe, doprinosi povećanju HDL-holesterola. Ipak, za ovakav efekat potrebne su velike doze niacina, pa kad se ovako primenjuje niacin je lek. Niacin se javlja u više formi, a samo nikotinska kiselina ispoljava povoljan efekat na HDL holesterol.

Makadamija orasi snižavaju nivo “lošeg” holesterola u krvi i doprinose zdravlju srca, zaključili su biolozi sa američkog Državnog univerziteta Pensilvanije.

Makadamija ili australijski orasi sada nisu uključeni u spisak oraha koji povoljno utiču na zdravlje, ali američki stručnjaci smatraju da oni treba da budu deo zdrave ishrane.

Makadamija orasi sadrže viši nivo monozasićenih masti, poput onih otkrivenih u maslinovom ulju, nego ostale koštunice, objavljeno je na Internet sajtu sciencedaily.com.

Kao ni brazilski, ni indijski orasi, ni makadamija nisu uvršteni na listu oraha korisnih po zdravlje koju je sačinila američka Uprava za hranu i lekove (FDA), a razlog je veći sadržaj zasićenih masnoća od graničnih četiri grama na 50 grama oraha. Makadamija imaju šest grama zasićenih masti, indijski orasi 4,6 grama, a brazilski7,6 na 50 grama.

Ispitivanja su pokazala da česta potrošnja makadamija oraha smanjuje rizik od srčanih oboljenja, ukazali su naučnici.

Ti orasi smanjuju ukupan nivo holesterola za 9,4 odsto i lipoproteina niske gustine (LDL), ili “lošeg” holesterola, za 8,9 odsto. “Utvrdili smo da je smanjenje LDL bilo veće nego što se moglo predvideti korišćenjem samo oraha sa zdravim masnoćama”, ukazala je doktor Emi Gril (Amy Griel) i dodala da to znači da u tim orasima postoji još nešto što doprinosi sniženju holesterola.

Naučnici tvrde da makadamija orasi mogu da zamene druge izvore masti i belančevina u ishrani. Kako je pokazalo petonedeljno istraživanje, šačica takvih oraha težine nešto veće od 40 grama može pomoći srcu i sprečiti poremećaj njegove funkcije.

Makadamija, po ukusu slični lešniku, bogati su vrednim hranljivim sastojcima, a sem toga su bogat izvor kalcijuma i drugih mineralnih materija. Sadrže malo ugljenih hidrata, ali relativno mnogo masti koje se smatraju cenjenim kozmetičkim sredstvom, lako se upijaju u kožu i doprinose njenoj.

Stručnjaci s finskog univerziteta Aulu zaključili su da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca.

Tokom ispitivanja na ljudima sa povišenim holesterolom, njegov nivo znatno se smanjio posle tri nedelje svakodnevne upotrebe manje količine kečapa.

Naučnike je iznenadilo ovako pozitivno i brzo dejstvo kečapa, koje objašnjavaju njegovim glavnim sastojkom – paradajzom.
Paradajz sadrži niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju.
Likopen je, takođe, snažan antioksidant, koji čuva ćelije od razornog uticaja aktivnih masnoća, prenela je ruska agencija Itar-Tas.

Deca do devet godina, koja imaju povišeni holesterol, kasnije imaju povećanu šansu da dobiju neko kardiovaskularno oboljenje, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u Francuskoj. Britanski naučnici iz Londona proučili su 13 studija o 1.900 dece i mladih sa povišenim holesterolom u krvi.

U najnovijoj studiji se navodi da porodična hiperholesterolemija (povišeni holesterol) pogadja odredjen broj ljudi i da mladi izmedju 20 i 39 godina s tim oboljenjem imaju povećani rizik da kasnije dobiju neku srčanu bolest.

Naučnici su dodali da davanje statina, molekula koji snižava nivo holesterola, utiče na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Stručnjaci kažu da bi, prevencije radi, bilo dobro da se deci već izmedju prve i druge godine ispita nivo holesterola u krvi.