kardiologija – blog

Osobe s najviše klica u ustima su najverovatnije žrtve srčanog udara, zaključili su stručnjaci s Univerziteta Bafalo, u SAD, potvrđujući sve zastupljeniju tezu da je oralna higijena u tesnoj vezi sa opštim zdravstvenim stanjem.

Tim iz Bafala je do ovog zaključka došao analizirajući 386 muškaraca i žena koji su pretrpeli srčani udar, kao i 840 osoba koje nisu.

Stručnjaci su želeli da otkriju i da li neke vrste bakterija naročito pogoduju infarktu. Utvrdili su da su dve bakterije: tanarela forsintezis i prevotela intermedia, znatno češće u ustima onih koji su bili žrtve infarkta nego u ustima ispitanika iz kontrolne grupe.

Međutim, još rizičniji faktor je znatna ukupna količina svih vrsta bakterija u ustima, naglašavaju istraživači sa Bafala.

Još se ne može precizno odrediti veza između bakterija u ustima i srčanog udara. U nekoliko ranijih studija pokazalo se, međutim, da postoji neka veza između bolesti desni i srčanih oboljenja.

Osim toga, stručnjaci ističu da bakterije mogu da izazovu opšte zapaljenje koje pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka.

Osobe koje su u mladosti preterano konzumirale alkohol kasnije imaju veću opasnost da dobiju srčani i moždani udar, saopštili su američki naučnici u najnovijoj studiji.
U istraživanju je ispitano više od 2.800 odraslih. Stručnjaci su naveli da su oni koji su mnogo pili alkohol u mladosti, kasnije razvili metabolički sindrom.
Metabolički sindrom se odnosi na grupu rizičnih faktora za dobijanje srčanog i moždanog udara, dijabetesa, abdominalne gojaznosti, visok krvni pritisak i visok holesterol. Smatra se da osobe, koje imaju tri ili više tih simptoma, imaju metabolički sindrom.

Premda, umereno konzumiranje alkohola može da ima blagotvorno dejstvo na srce, preterano konzumiranje ima suprotan efekat.

“Već postoje brojni razlozi da se obeshrabre mladi ljudi da piju alkohol”, rekla je jedna od autora studije Marša Rasel i dodala da je povećani rizik od dobijanja kardio-vaskularnih oboljenja jedan razlog više da se ne pije.

Loši odnosi u bračnim zajednicama i s bližnjima povećavaju opasnost od srčanih problema za 34 odsto, pokazali su rezultati novog britanskog istraživanja.
Loši odnosi bi, kako su utvrdili britanski naučnici, mogli da anuliraju generalno pozitivno dejstvo života u bračnoj zajednici i socijalnih odnosa po zdravlje ljudi.

Grupa londonskih istraživača je došla do tih rezultata podelivši uzorak od 9.000 britanskih funkcionera na tri grupe prema učestalosti “negativnih dogadjaja” u njihovim intimnim odnosima.

Istraživanje je pokazalo da su funkcioneri kod kojih su ti dogadjaji bili najučestaliji bili izloženi 34 odsto većoj opasnosti od srčanih problema tokom 12 godina koliko je kontrolisano njihovo zdravstveno stanje.
Razlika nije postojala izmedju muškaraca i žena, kao ni izmedju supružnika i drugih bliskih osoba (članovi porodice, prijatelji).

Tokom istraživanja su uzimani u obzir i činioci kao što su godište ispitanika, životne navike (pušenje) i drugi socioekonomski faktori koji utiču na opasnost od srčanih problema.
Sledeći korak naučnika je ispitivanje bioloških mehanizama te veze izmedju loših odnosa i srčanih oboljenja, preneli su francuski mediji

Naučnici sa londonskog Juniverziti koleča razvijaju lek od kojeg očekuju da će dovesti do oporavka tkiva nastalog oštećenjima posle srčanog udara. Eksperimentalni lek deluje tako da blokira destruktivne posledice  Ce reaktivnog proteina (CPR) koji je u normalnim okolnostima u krvi prisutan samo u tragovima. Posle infarkta dolazi do naglog povećanja nivoa CPR-a, a pacijenti kod kojih je nivo najviši imaju i najveći rizik od fatalnog ishoda. Ovaj protein dovodi do povećanja oštećenja koje tkivu donose upalni procesi, a posle srčanog udara uvek dolazi do stvaranja njegovih naslaga unutar srca i oko njegovog oštećenog tkiva. Istraživanja sprovedena u labaratorijskim uslovima sugerišu da novi lek uspešno blokira štetni učinak CPR-a, a istraživači ocenjuju da će testiranje novog leka na pacijentima moći da počne za dve godine.