kardiologija – blog

Srbija se trenutno nalazi na trećem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti, rekao je u sredu na konferenciji za novinare prof. dr Miodrag Ostojić, povodom 21. septembra, Svetskog dana srca koji se ove godine obeležava pod motom “Da li znaš svoj rizik”.

Dr Ostojić je ukazao na važnost prevencije koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara među kojima su način ishrane i održavanje idealne težine, fizička aktivnost, psihosocijalni faktori i genetika.

On je istakao se rizici mogu smanjiti negovanjem zdravog stila života, podsećajući da pravilna ishrana podrazumeva svakodnevno konzumiranje 400 grama voća i povrća, četiri grama grama belog luka, 13 grama badema, 100 grama crne čokolade, 150 mililitra crnog vina i po 115 grama ribe koja nije tovljena tri puta nedeljno.

Dr Ostojić je podsetio i na “magični broj zdravlja“, 0-3-5-140-5-3-0, koji je ustanovljen i kao moto Evropskog udruženja kardiologa.

Prvi broj, nula, odnosi se na broj cigareta koji nas vodi do zdravlja. Dakle, prvi preduslov da sačuvamo srce i mozak od infarkta i šloga jeste da ne pušimo, a sledeći broj nas podseća da svakoga dana treba da prošetamo ili prepešačimo tri kilometra. U magičnom broju je sadržana i cifra 140 – preporuka da svoj gornji krvni pritisak uvek održavamo na vrednostima ispod 140 milimetara živinog stuba. Naredni broj upućuje nas na važnost pet redovnih obroka u ishrani, u kojoj treba da budu zastupljeni voće i povrće. Dr Ostojić je podsetio i da je veoma važno da vodimo računa o nivou rizičnog holesterola u krvi, koji ne sme da pređe iznos tri. Poslednja nula u magičnom broju od nas traži da ne budemo debeli, da nemamo šećernu bolest, kao i da vodimo računa o pred-dijabetesnom stanju.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije dr Nevena Karanović je kazala da oko 57 odsto populacije u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti zato što 38 odsto stanovništva konzumira duvan, 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je gojazno, a 10,6 odsto ima šećernu bolest.

“Borba za zdravo srce je zadatak svih nas, od obdaništa do škole i roditelja koji decu blagovremeno treba da upozoravaju na faktore rizika koji štetno utiču na zdravlje i ukazuju na zdrave stilove života pomoću kojih se blagovremeno mogu izbeći kardiovaskularna oboljenja”, istakla je Karanovićeva.

Naučnici američkog udruženja za bolesti srca ponudili su nove smernice za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, koje preporučuju usredsređivanje na promene načina života, a ne isključivo fokusiranje na dijete. Suština promena je fokusiranje na dugotrajne promene načina života i ishrane, izjavio je portparol tog udruženja. Po savetu stručnjaka, većina dijetetskih preporuka ostaje nepromenjena, kao što su:

- Ograničavanje količine soli.

- Konzumiranje dosta povrća i svežeg voća, pre nego sokova.

- Unošenje hrane sastavljene od celog zrnevlja.

- Korišćenje tankih komada mesa i uklanjanje kože sa piletine pre pečenja.

- Korišćenje mleka i mlečnih proizvoda sa malo ili nimalo masnoća.

Dijetetske promene i nove smernice su:

- Ograničite unošenje zasićenih masti na sedam odsto ukupno unesenih kalorija i unos transmasti na manje od jednog procenta.

- Minimalizujte unošenje napitaka sa dodatkom šećera.

- Jedite sveže, zamrznuto i konzervirano povrće bez začina ili dodataka soli i šećera.

- Kardiovaskularni efekti antioksidanata, proteina soje, svih vitamina B i psihohemijskih dodataka nisu utvrđeni.

- Vežbajte najmanje 30 minuta svakoga dana. Nagovorite sve članove porodice da što manje gledaju televiziju, surfuju po internetu i igraju se na kompjuteru.