kardiologija – blog

Nedostatak vitamina D povezan je sa značajno većim rizikom oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i smrtnosti uopšte, pokazala je jedna američka studija.

U jednogodišnjem istraživanju učestvovalo je 27.686 osoba starijih od 50 godina koje nisu prethodno imale kardiovaskularna oboljenja.

Studija je pokazala da osobe sa vrlo niskim nivoom vitamina D u krvi imaju 77 odsto veći rizik da umru nego osobe koje imaju normalan nivo vitamina D u krvi.

Oni kod kojih je izmereno značajno smanjenje nivoa vitamina D imali su za 45 odsto veći rizik da dobiju koronarnu bolest i 78 odsto veći rizik za moždani udar, u poređenju sa ljudima kod kojih je nivo vitamina D u granicama normale.

“Zaključili smo da je kod ljudi starijih od 50 godina čak i umeren nedostatak vitamina D povezan sa razvojem koronarne bolesti, srčane insuficijencije, sa moždanim udarima i sa povećanom stopom smrtnosti”, rekla je Hajdi Mej, jedan od autora studije, a prenosi AFP.

Hajdi Mej, koja je epidemiolog u Institutu za kardiologiju pri Kliničkom centru Intermountain u Solt Lejk Sitiju, kaže da su rezultati njihove studije iznenađujući i značajni jer je lako tretirati nedostatak vitamina D da bi se smanjio rizik za kardiovaskularne bolesti, koje su vodeći uzrok smrtnosti u SAD.

Istraživanja su pokazala da vitamin D ima ulogu u brojnim biološkim funkcijama, među kojima su arterijski pritisak, kontrola nivoa glukoze u krvi i proces upale, što su sve značajni faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Pošto je i ova studija, kao i neke ranije, zasnovana jedino na opservaciji, ne može se na siguran način zaključiti da je nedostatak vitamina D direktno povezan sa povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti.

“Mislimo da su rezultati ove studije dovoljni da opravdaju klinička ispitivanja u kojima će se pacijentima koji imaju nedostatak vitamina D on davati dodatno, kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li takav pristup može da smanji rizik za srčanu krizu ili moždani udar”, ocenio je Brent Muleštajn, direktor Instituta za kardiovaskularna istraživanja u medicinskom centru u Solt Lejk Sitiju.

Boravite duže na suncu

Vitamin D nije mnogo prisutan u svakodnevnoj ishrani, gde ga u značajnijim količinama ima u jetri nekih riba kao što je bakalar. Glavni izvor vitamina D je izlaganje suncu, koje omogućuje koži da ga sintetiše.

Nova naučna saznanja donekle koriguju uobičajena upozorenja da je izlaganje suncu opasno.

Neka istraživanja dokazuju da sunčeva svetlost podržava zdravlje tako što potstiče telo na proizvodnju vitamina D koji štiti od raka i bolesti srca, i brani organizam od drugih teških bolesti kao što su multipleks skleroza, reumatski artritis ili dijabetes.

Mnogi specijalisti su ubeđeni u moćna dejstva D vitamina pa preporučuju da se duže boravi na suncu i da se D vitamin i dodatno uzima u vidu preparata, pošto ga ni sa najboljim načinom ishrane u organizam ne unosimo u dovoljnim količinama.

Osobe koje u adolescenciji i najranijoj mladosti iskazuju netoleranciju, nervozu i agresivnost udvostručuju rizik da u zrelijim godinama pate od visokog krvnog pritiska i obole od koronarnih bolesti.

Punih 15 godina istraživanja zdravstvenog stanja 3.142 osobe od njihovih najmlađih godina, pokazala su da one pripadaju takozvanom “tipu A” po ponašanju.

Reč je o stalnom osećaju da nešto treba hitno uraditi, nadmetanju po svaku cenu, tenziji, nervozi, netolerantnosti, svadljivosti i neprijateljskom odnosu prema drugima.

Takve osobe dva puta češće obolevaju od koronarnih bolesti i visokog krvnog pritiska nego oni koje ne iskazuju takva raspoloženja.

“Generalno, što je snažnije osećanje nestrpljenja i trke s vremenom, veći je rizik da se oboli od trajne hipertenzije”, zaključio je Li Đing Jan, profesor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu u Čikagu.

Prema njegovim nalazima, najmanje 17 odsto osoba koje su posedovale osobine “Tipa A” ponašanja dobile su visok krvni pritisak već posle navršene 30. godine. Neka ranija istraživanja dala su nepouzdane rezultate jer su se bavila samo osobama s izrazito neprijateljskim ponašanjem.

Najnoviji podaci dobijeni su posle široko zasnovane kontrole zdravstvenog stanja osoba opterećenih stalnim nestrpljenjem ili osećanjem “gubljenja vremena”. Jedan od posmatranih bio je nervozni vozač koji je stalno trubio drugima uveren da – presporo voze.

Pacijenti koji su na početku istraživanja bili stari između 18 i 30 godina bili su razvrstani na osnovu njihovih odgovora na pitanja “da li jedu suviše brzo”, “da li se razbesne kad su primorani da čekaju” i “imaju li stalni osećaj da im vreme izmiče”.

“Osobe s izrazitim osećanjem gubljenja trke s vremenom i nestrpljive uglavnom su belci, ženskog pola i s visokim obrazovanjem i, uz to, koje se ne mogu pohvaliti da vode zdrav život. Ove osobe uglavnom puše i piju više od drugih i fizički su neaktivne” – izjavio je dr. Jan.

Belci s visoko izraženim “poenima” ponašanja “tipa A” tri puta češće pate od hipertenzije od osoba s niskim “poenima” čime je utvrđena direktna veza između naravi i srčanih oboljenja.

Savet lekara: smirite se, “spustite loptu”, izbegavajte nerviranje, nastojte da budete tolerantni, batalite pušenje i “dobru kapljicu”, šetajte ako ne možete da trčite.