kardiologija – blog

Osobe koje u adolescenciji i najranijoj mladosti iskazuju netoleranciju, nervozu i agresivnost udvostručuju rizik da u zrelijim godinama pate od visokog krvnog pritiska i obole od koronarnih bolesti.

Punih 15 godina istraživanja zdravstvenog stanja 3.142 osobe od njihovih najmlađih godina, pokazala su da one pripadaju takozvanom “tipu A” po ponašanju.

Reč je o stalnom osećaju da nešto treba hitno uraditi, nadmetanju po svaku cenu, tenziji, nervozi, netolerantnosti, svadljivosti i neprijateljskom odnosu prema drugima.

Takve osobe dva puta češće obolevaju od koronarnih bolesti i visokog krvnog pritiska nego oni koje ne iskazuju takva raspoloženja.

“Generalno, što je snažnije osećanje nestrpljenja i trke s vremenom, veći je rizik da se oboli od trajne hipertenzije”, zaključio je Li Đing Jan, profesor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu u Čikagu.

Prema njegovim nalazima, najmanje 17 odsto osoba koje su posedovale osobine “Tipa A” ponašanja dobile su visok krvni pritisak već posle navršene 30. godine. Neka ranija istraživanja dala su nepouzdane rezultate jer su se bavila samo osobama s izrazito neprijateljskim ponašanjem.

Najnoviji podaci dobijeni su posle široko zasnovane kontrole zdravstvenog stanja osoba opterećenih stalnim nestrpljenjem ili osećanjem “gubljenja vremena”. Jedan od posmatranih bio je nervozni vozač koji je stalno trubio drugima uveren da – presporo voze.

Pacijenti koji su na početku istraživanja bili stari između 18 i 30 godina bili su razvrstani na osnovu njihovih odgovora na pitanja “da li jedu suviše brzo”, “da li se razbesne kad su primorani da čekaju” i “imaju li stalni osećaj da im vreme izmiče”.

“Osobe s izrazitim osećanjem gubljenja trke s vremenom i nestrpljive uglavnom su belci, ženskog pola i s visokim obrazovanjem i, uz to, koje se ne mogu pohvaliti da vode zdrav život. Ove osobe uglavnom puše i piju više od drugih i fizički su neaktivne” – izjavio je dr. Jan.

Belci s visoko izraženim “poenima” ponašanja “tipa A” tri puta češće pate od hipertenzije od osoba s niskim “poenima” čime je utvrđena direktna veza između naravi i srčanih oboljenja.

Savet lekara: smirite se, “spustite loptu”, izbegavajte nerviranje, nastojte da budete tolerantni, batalite pušenje i “dobru kapljicu”, šetajte ako ne možete da trčite.

Postoje brojni dokazi koji ukazuju da ono što je loše za srce loše je i za mozak. Nova istraživanja su pokazala da su dobro poznati faktori rizika za koronarnu bolest i moždani udar ujedno i faktori rizika za nastanak demencije u starosti.

To se pre svega odnosi na pušenje, povišen krvni pritisak, nekontrolisane vrednosti glukoze i holesterola u krvi.

Kako prenosi medicinski sajt “Doktor”, više od 11.000 osoba starosne dobi od 46 do 70 godina praćeni su nešto duže od jedne decenije s ciljem utvrđivanja mogućeg razvoja demencije.

Kod 203 pacijenata kod kojih je dijagnostikovana demencija postojala je značajna povezanost sa faktorima rizika, prvenstveno sa pušenjem, hipertenzijom i dijabetesom. Potencijalni rizik za nastanak demencije značajno se menjao kod osoba povezanih sa faktorima rizika u starosnoj dobi od 55 do 69 godina.

Pokazalo se da je pušenje faktor koji rizik od nastanka demancije povećava za čak 4,8 puta, dijabetes povećava rizik za 3,4 puta, dok osobe sa hipertenzijom imaju 1,8 puta veći rizik u odnosu na osobe sa normalnim krvnim pritiskom.

Povećana telesna masa i povišene vrednosti masti u krvi u ovom slučaju nisu bile dokazano povezane sa rizikom od mogućeg nastanka demencije, a istraživanje je takođe pokazalo da faktori rizika nisu značajno povezani sa demencijom nakon sedamdesete godine života.

Demencija se danas u Americi beleži kod svake šeste osobe starije od 70 godina, a prema očekivanjima naučnika broj osoba sa demencijom će biti utrostručen do 2050. godine.

Zbog čega se i apeluje na primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se uticalo na smanjenje faktora rizika tokom srednje životne dobi koji prvenstveno imaju uticaj na rizik razvoja kororonarne bolesti, potencijalni nastanak moždanog udara i na mogući razvoj demencije.

Male doze aspirina, koji ove godine proslavlja svoj 110. rođendan, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 15 odsto kod osoba sa rizikom od tog oboljenja, dok kod onih koji su već imali infarkt srca ili moždani udar redukuje ponovno javljanje za oko 25 odsto.

Kardiolog Kliničkog centra Srbije, dr Miloje Tomašević je u četvrtak na konferenciji za novinare u hotelu La Petit Piaf rekao da je uloga koju aspirin ima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti veoma važna, napomenuvši da u Srbiji bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju uzrok smrti u 56 odsto slučajeva, što znači da svake godine od srca u našoj zemlji umre ceo jedan manji grad.

Tokom istorije, upotreba aspirina pomerila se od ublažavanja bolova i groznice pa do prevencije kardiovaskularnih bolesti, kazao je dr Tomašević.

On je dodao da mogućnosti ovog leka nisu iscrpljene i da je aspirin lek budućnosti, kao i da se u zemljama širom sveta nastavljaju istraživanja potencijalne koristi aspirina, posebno kod bolesti kao što su neke vrste karcinoma, Alchajmerova bolest i hipertenzija.

Rezultati studija obavljenih poslednjih godina pokazali su da aspirin u malim dozama dovodi do smanjenja rizika ponovnog javljanja kancerogenog rasta u debelom crevu, naveo je dr Tomašević.

Rezultati istraživanja nedavno obavljenog u Italiji pokazuju da uzimanje malih doza aspirina uveče pre spavanja, snižava nivo krvnog pritiska kod pacijenata kod kojih se smatra da postoji potencijalna hipertenzija.

Dr Tomašević je podsetio da se 2009. navršava 110 godina od kada je aspirin prvi put plasiran na tržište kao sredstvo protiv bolova, dok su njegove koristi u lečenju kardiovaskularnih bolesti praćene tek pola veka kasnije.

Ovaj lek je prvobitno razvijen 1897. godine, ali je tek dve godine kasnije nemački hemičar Feliks Hofman prvi put sintetizovao aspirin u vidu praška da bi ublažio bolove od kojih je patio njegov otac.

Povišen krvni pritisak i veći indeks telesne mase (BMI) u srednjim godinama izgleda povećavaju rizik od slabosti srca, odnosno njegove nesposobnosti da pumpa dovoljno krvi u kasnijem životnom dobu, pokazuje američko istraživanje obavljeno na Medicinskom fakultetu Bostonskog univerziteta.

Tim s ovog fakulteta, na čelu sa dr Ramačandranom Vasanom, analizirao je 3.362 osobe (57 odsto žena) koje su obavljale rutinske preglede izmedju 1969. i 1994. godine, izvestio je Rojters.

Ispitanicima je izmedju ostalog meren krvni pritisak, puls, izračunavan BMI, a na kraju istraživanja ti podaci klasifikovani su u tri kategorije - kao tekući, nedavni (prosek iz prethodnih deset godina) i stari (prosek merenja u 20 do 11 godina unazad).
Slabost srca se vremenom razvila kod 518 ispitanika. Konstatovano je da su čak i najstariji podaci ovih ljudi, naročito visina gornjeg (sistolnog pritiska) i puls ukazivali na buduće oboljenje srca.

Zbog toga bostonski tim naglašava da borbu za zdravo srce treba početi još u ranim godinama i da u svakom slučaju treba meriti vrednosti rizičnih faktora koji se mogu modifikovati, kao što su pritisak, puls i BMI i preduzimati mere za njihovo dovodjenje na normalne vrednosti.

Stariji muškarci sa hipertenzijom koji primaju odgovarajuću terapiju imaju manji rizik za razvoj demencije, utvrdili su američki naučnici. Istraživači iz “National Institute of Aging” ističu kako je duže lečenje visokog krvnog pritiska kod pacijenata dodatno smanjivalo izglede za pojavu demencije.

U istraživanju koje je trajalo 26 godina učestvovalo je 848 ispitanika starijeg doba.

Pokazalo se da učesnici istraživanja čiji je visoki krvni pritisak bio lečen najmanje 12 godina imaju u odnosu na svoje vršnjake koji takođe pate od hipertenzije (ali zbog nje nikad nisu bili tretirani) za 60% manji rizik da će patiti od demencije.

Naučnici dodaju kako se radi o novom podsticaju da starije osobe redovno kontrolišu svoj krvni pritisak i da se o njemu savetuju sa svojim lekarom.

DEMENCIJA ( Stečeni, trajni gubitak intelektualnih sposobnosti ).