kardiologija – blog

Relativno nova procedura sve više se dokazuje kao mnogo delotvornija u lečenju pacijenata sa nepravilnim otkucajima srca od uobičajene terapije lekovima. To je dobra vest za one sa tim potencijalno smrtonosnim poremećajem.

Pacijenti koji imaju nepravilne otkucaje srca, poznate pod nazivom “atrijalna fibrilacija”, opisuju svoje stanje na način na koji je to reporteru Glasa Amerike učinila Robin Drabant.

“Moje srce bi jednostavno počelo da preskače i počela bih da gubim dah. Obično je to trajalo nekoliko sekundi ali kako sam postajala starija, to je bilo sve gore i sve češće”, priča gospođa Drabant.

Atrijalna fibrilacija može da izazove moždani udar ili srčani napad. Rej Kaspiljo kaže da je osećao kao da će mu srce iskočiti iz grudi: “Čini vam se kao da vam se grudi zatvaraju i borite se za vazduh”…

Lekari mogu da tretiraju to stanje tako što će ugraditi kateter oko srca. Procedura kratko traje i vreme za oporavak je minimalno.

Doktor Dejvid Vilber obavlja taj zahvat na Univerzitetu Lojola u državi Ilinois: “Sada upotrebljavamo energiju radio talasa. Ona zapravo zagreva tkivo i uništava tanki sloj mišića u okolini katetera.”

Procedura je nazvana kateterska ablacija zato što sagoreva mali deo srčanog mišića. Ovi elektronski impulsi pokazuju abnormalni ritam srca, poznat kao aritmija, u blizini plućnih vena, koje od pluća vode krv ka srcu.

“Cilj je da se unište mišići oko plućnih vena kako bi se sprečilo prenošenja elektro impulsa na ostatak srca”, ističe doktor Vilber koji je, kao i drugi istraživači, učestvovao u proučavanju više od 150 pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Blizu 100 pacijenata dobilo je katetersku ablaciju, dok su ostali bili tretirani lekovima.

“Šezdeset do sedamdeset odsto pacijenata tretiranih kateterskom ablacijom nikada više nije imalo preskakanje srca posle tretmana. Ali oko 30 odsto jeste. Sa druge strane, pacijenti tretirani samo lekovima imali su oko 80 do 90 odsto ponovljenih aritmija u istom vremenskom periodu”, izjavio je doktor Vilber.

Pacijent Rej Kaspiljo kaže da mu je ta procedura omogućila da ponovo hoda koliko hoće bez umora, a gospođa Robin Drabant kaže da je to bila “najbolja odluka koju je ikada donela i zaključuje – “Volela bih da sam to uradila pre više godina zato što je kvalitet mog života osetno poboljšan.”

Ipak, doktor Vilber kaže da kateterska ablacija nije prva opcija u izboru tretmana za atrijalnu fibrilaciju. On savetuje da se ona primenjuje samo ako terapija lekovima ne donese rezultate.

Detaljan izveštaj o istraživanju objavljen je u najnovijem izdanju časopisa Američkog medicinskog udruženja.

Čak su i Rimljani i stari Grci za masline vezivali užitak, radost i zdravlje. Do danas se po tom pitanju nije ništa promenilo, tvrdi bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer. Masline sadrže vitamine A, B1, B2 i B6, folnu kiselinu, pantotensku kiselinu i vitamin C. One su takođe bogate mineralnim sastojcima: magnezijumom, kalcijumom i kalijumom i mikro elementima: fosforom, sumporom i gvožđem.

Masline jačaju protiv stresa i protiv prehlade su delotvornije od vitamina C, smatra Bankhofer. Konzumiraju masline mogu se smanjiti vrednosti LDL-holesterola, ojačati srce i krvotok, aktivirati jetra i žuč, može se osloboditi otrova, smanjiti visok krvni pritisak i ublažiti reumatski bolovi.

Otkada je tačno čovek počeo da konzumira masline nije poznato. Pretpostavlja se da se u antičko doba rodila ideja da se masline cede radi dobijanja ulja. Masline se ne mogu konzumirati tek ubrane, već nakon šest meseci pošto odstoje u desetoprocentnom slanom rastvoru.

Nedavno je otkrivena još jedna korisna supstanca u maslinama – ekstrakt flavonoida tzv. oleuropein koji daje blago gorak ukus maslini. Ta supstanca sadrži značajan spektar polifenola koji suzbijaju i neutrališu slobodne radikale u organizmu.

Stručnjaci s finskog univerziteta Aulu zaključili su da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca.

Tokom ispitivanja na ljudima sa povišenim holesterolom, njegov nivo znatno se smanjio posle tri nedelje svakodnevne upotrebe manje količine kečapa.

Naučnike je iznenadilo ovako pozitivno i brzo dejstvo kečapa, koje objašnjavaju njegovim glavnim sastojkom – paradajzom.
Paradajz sadrži niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju.
Likopen je, takođe, snažan antioksidant, koji čuva ćelije od razornog uticaja aktivnih masnoća, prenela je ruska agencija Itar-Tas.

Deca do devet godina, koja imaju povišeni holesterol, kasnije imaju povećanu šansu da dobiju neko kardiovaskularno oboljenje, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u Francuskoj. Britanski naučnici iz Londona proučili su 13 studija o 1.900 dece i mladih sa povišenim holesterolom u krvi.

U najnovijoj studiji se navodi da porodična hiperholesterolemija (povišeni holesterol) pogadja odredjen broj ljudi i da mladi izmedju 20 i 39 godina s tim oboljenjem imaju povećani rizik da kasnije dobiju neku srčanu bolest.

Naučnici su dodali da davanje statina, molekula koji snižava nivo holesterola, utiče na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Stručnjaci kažu da bi, prevencije radi, bilo dobro da se deci već izmedju prve i druge godine ispita nivo holesterola u krvi.

Redovno uzimanje odredjenih doza vitamina E može smanjiti rizik pojave krvnih ugrušaka kod žena, saopštili su americki naučnici.
Oni su, medjutim, napomenuli da su potrebna dalja istraživanja koja bi potvrdila ulogu vitamina E u prevenciji ugrušaka, ili venskog tromboembolizma, opasnog po život, i preporučili pacijentima da ne prestaju s uzimanjem prepisanih lekova protiv koagulacije.

“Rezultati ispitivanja su pokazali da, ukupno gledano, žene koje uzimaju vitamin E imaju 21 odsto manje izgleda da pate od pojave krvnih ugrušaka“, naveli su naučnici Američkog udruženja za srce u članku objavljenom u stručnom časopisu “Circulation”.

“Ovo je uzbudljivo i interesantno otkriće, ali smatram da to još uvek nije dokaz”, ocenio je doktor Robert Glin s Medicinskog fakulteta u Harvardu.

Američko udruženje za srce obično ne preporučuje antioksidantske vitamine, kao što je vitamin E, za prevenciju kardiovaskularnih bolesti ili zdravstvenih stanja koja uključuju krvne ugruške.
Glin i njegove kolege su uporedili podatke ispitivanja 39.876 žena starijih od 45 godina kojima su davani ili 600 medjunarodnih jedinica vitamina E iz prirodnih izvora, ili placebo, svaki drugi dan tokom perioda od 10 godina, prenela je agencija Rojters.
Tokom ispitivanja, kod 482 žene se pojavio venski tromboembolizam – kod 213 u grupi koja je uzimala vitamin E i 269 u placebo grupi.

“Kod učesnika u ovom ispitivanju venski tromboembolizam se javljao češće od srčnih udara i skoro isto tako često kao moždani udari. Ljudi ne shvataju koliko je to česta pojava”, rekao je Glin.

Krvni ugrušci mogu biti fatalni ako blokiraju protok krvi do pluća, srca ili mozga.
Rezultati ispitivanja takodje indiciraju da je vitamin E najdelotvorniji kod žena koje imaju genetske predispozicije za stvaranje ugrušaka.

Prema nedavno ažuriranim smernicama Američkog udruženja za srce koje se tiču prevencije kardiovaskularnih bolesti kod žena, dopune antioksidantskih vitamina, kao što su vitamin E, C i beta karoten, ne bi trebalo da se koriste za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kod žena.