kardiologija – blog

U našim krajevima se dugo za ishranu koristio samo beli, rafinisani pirinač, ali se u novije vreme sve više koristi integralni pirinač (sa ljuspicama), jer je mnogo hranljiviji i zdraviji.

Pirinač je poreklom iz Kine i Indije, a koristi se za ishranu u celom svetu. Pirinač se najviše uzgaja i koristi za ishranu u Kini.

Latinski naziv za pirinač je Oryza sativa. Koristi se za ishranu, u medicini i u kozmetici.

Sorte

Prema obliku zrna, razlikujemo dugi i okrugli pirinač. Po boji pirinač može biti: beo, mrki ili braon. Poznate sorte po nazivima su: italijanski arborio, kočanski, slatki pirinač, jasmin, crveni pirinač, basmati…

Smatra se da u svetu ima oko 8.000 vrsta pirinča.

Pirinač se na pijacama i u prodavnicama na našem tržištu može naći u bilo koje doba godine.

Sastav

Pirinač u sebi sadrži sledeće hranljive (lekovite) sastojke:

• bakar
• biljna vlakna
• biljne masti
• vitamine B
• vitamin E
• gvožđe
• kalijum
• kalcijum
• kobalt
• mangan
• magnezijum
• mineralne soli
• proteine
• selen
• skrob
• sumpor
• ugljene hidrate
• fluor
• folnu kiselinu
• fosfor
• celulozu
• cink

Upotreba u ishrani

Zbog velike biološke a male energetske vrednosti pirinač je dobar za držanje dijeta i za ishranu rekovalescenata. Integralni pirinač dugo drži sitost i povoljno deluje na na organe za varenje.

Koristi se kao predjelo, dodatak salatama, glavno jelo sa raznim kombinacijama povrća, ali i sa raznim vrstama mesa, u čorbama ili gust zapečen u rerni.

Pirinač se spravlja sa raznim začinima a poznata poslastica je sutlijaš.

Lekovito dejstvo

Pirinač sadrži dosta lekovitih materija i povoljno deluje na organizam za sledeće bolesti:

• akne
• anemija
• astma
• ateroskleroza
• bolesti mokraćnih puteva
• bolesti srca i krvnih sudova
• bolne menstruacije
• bolesti pluća
• bronhitis
• visok krvni pritisak
• glavobolja
• gojaznost
• gubitak pamćenja
• dijabetes
• dijareja
• depresija
• impotencija
• infarkt
• kamen u bubregu
• krvarenje iz nosa
• krv u mokraći
• makularna degeneracija
• migrena
• miomi
• nastanak šećerne bolesti
• nastanak šloga
• neplodnost
• nesanica
• osteoporoza
• otvorene rane
• PMS
• povišen nivo holesterola
• poremećaj metabolizma
• prevencija kod organa za varenje
• problemi sa prostatom
• problemi sa kostima
• problemi u menopauzi
• problemi u trudnoći
• razne povrede i krvarenja
• rak debelog creva
• regulisanje crevne flore
• sprečavanje bubrežnih bolesti
• sprečavanje i lečenje raznih vrsta raka
• stres
• tuberkuloza
• uznemirenost
• hipertiroza
• hronični umor
• crevni i želudačni katar

Način delovanja

Pirinač je izvor energije ali i odličan antioksidant i povoljno deluje na metabolizam.

Integralni pirinač je hranljiva, korisna i lekovita namirnica za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Savetujemo vam da integralni pirinač često koristite u ishrani kao glavno jelo ili kao dodatak drugim jelima.

Jedno istraživanje koje su obavili britanski naučnici sa univerziteta u Ridingu pokazalo je da je šampanjac dobar kako za srce tako i za mozak.

Šampanjac sadrži polifenole, organske molekule koji šire krvne sudove, ali koji deluju i kao antioksidansi, odnosno supstance koje štite ćelije našeg organizma od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala.

Istraživači istog univerziteta potvrdili su i da konzumiranje dve čase crnog vina dnevno doprinosi smanjenju srčanih problema.

Polifenola više ima u crnom nego u belom vinu. Šampanjac se najvećim delom proizvodi od crnih sorti grožđa (”pino noar” i “pino menije”), zbog čega je dobar za zdravlje, navode u britanski naučnici u svom istraživanju.

Polifenoli nisu prisutni samo u alkoholu. Čaj, masline, luk, brokoli, paprike i borovnice takođe su bogati ovim organskim molekulima.

Male doze aspirina, koji ove godine proslavlja svoj 110. rođendan, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 15 odsto kod osoba sa rizikom od tog oboljenja, dok kod onih koji su već imali infarkt srca ili moždani udar redukuje ponovno javljanje za oko 25 odsto.

Kardiolog Kliničkog centra Srbije, dr Miloje Tomašević je u četvrtak na konferenciji za novinare u hotelu La Petit Piaf rekao da je uloga koju aspirin ima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti veoma važna, napomenuvši da u Srbiji bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju uzrok smrti u 56 odsto slučajeva, što znači da svake godine od srca u našoj zemlji umre ceo jedan manji grad.

Tokom istorije, upotreba aspirina pomerila se od ublažavanja bolova i groznice pa do prevencije kardiovaskularnih bolesti, kazao je dr Tomašević.

On je dodao da mogućnosti ovog leka nisu iscrpljene i da je aspirin lek budućnosti, kao i da se u zemljama širom sveta nastavljaju istraživanja potencijalne koristi aspirina, posebno kod bolesti kao što su neke vrste karcinoma, Alchajmerova bolest i hipertenzija.

Rezultati studija obavljenih poslednjih godina pokazali su da aspirin u malim dozama dovodi do smanjenja rizika ponovnog javljanja kancerogenog rasta u debelom crevu, naveo je dr Tomašević.

Rezultati istraživanja nedavno obavljenog u Italiji pokazuju da uzimanje malih doza aspirina uveče pre spavanja, snižava nivo krvnog pritiska kod pacijenata kod kojih se smatra da postoji potencijalna hipertenzija.

Dr Tomašević je podsetio da se 2009. navršava 110 godina od kada je aspirin prvi put plasiran na tržište kao sredstvo protiv bolova, dok su njegove koristi u lečenju kardiovaskularnih bolesti praćene tek pola veka kasnije.

Ovaj lek je prvobitno razvijen 1897. godine, ali je tek dve godine kasnije nemački hemičar Feliks Hofman prvi put sintetizovao aspirin u vidu praška da bi ublažio bolove od kojih je patio njegov otac.

Pored tradicionalne mediteranske ishrane s puno biljnih masti, još jedan mediteranski običaj, siesta usred dana, smanjuje opasnost od smrti od kardiovaskularnih bolesti, objavljeno je u zajedničkoj grčko-američkoj studiji na koju se poziva nemački Zeleni krst (DGK) sa sedištem u Marburgu.

U studiji koju je sproveo medicinski fakultet Univerziteta u Atini i harvardski medicinski fakultet u SAD proučeni su podaci o više od 20.000 Grka starosti od 20 do 86 godina koji su učestvovali u evropskoj studiji o raku.

Medju pitanjima na koja su odgovorili bilo je i ono o tome da li spavaju popodne i koliko često.
Pokazalo se da je procenjena opasnost od smrti od srčanih bolesti 34 odsto niža kod osoba koje spavaju popodne.

Što učestalije spavanje, to niži rizik, posebno za zaposlene muškarce!

Naučnici sa londonskog Juniverziti koleča razvijaju lek od kojeg očekuju da će dovesti do oporavka tkiva nastalog oštećenjima posle srčanog udara. Eksperimentalni lek deluje tako da blokira destruktivne posledice  Ce reaktivnog proteina (CPR) koji je u normalnim okolnostima u krvi prisutan samo u tragovima. Posle infarkta dolazi do naglog povećanja nivoa CPR-a, a pacijenti kod kojih je nivo najviši imaju i najveći rizik od fatalnog ishoda. Ovaj protein dovodi do povećanja oštećenja koje tkivu donose upalni procesi, a posle srčanog udara uvek dolazi do stvaranja njegovih naslaga unutar srca i oko njegovog oštećenog tkiva. Istraživanja sprovedena u labaratorijskim uslovima sugerišu da novi lek uspešno blokira štetni učinak CPR-a, a istraživači ocenjuju da će testiranje novog leka na pacijentima moći da počne za dve godine.