kardiologija – blog

Velika klinička studija sprovedena u SAD-u otkrila je da uzimanje antidepresivnih lekova povećava rizik od nastanka šloga (moždanog udara).

Ispitivano je 136.923 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 6 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove.

Smatra se da sama depresija povećava rizik od nastanka moždanog udara, tako da nije sasvim jasno koliki je tačno udeo ovih lekova.

Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.

Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.

Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra.

Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Faktori rizika

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.

Moždani udar je prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima u Srbiji, a stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre više od 3.000 ljudi na milion stanovnika.

Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 9. juna, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da su hronična stanja kao što su srčane bolesti ili moždani udar postala glavni uzrok smrti na globalnom nivou, što je bazirano na podacima iz 193 zemlje članice.

“Kako stanovništvo u narednih 25 godina bude sve starije u zemljama sa srednjim ili niskim primanjima, doćiće do znatnog povećanja udela smrtnih slučajeva koji su posledica nezaraznih bolesti”, stoji u izveštaju SZO.

Ta zdravstvena organizacija napominje da će 2030. godine rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno imati udeo od oko 30 odsto u broju smrtnih slučajeva u svetu.

Srpski stručnjaci ističu da posebno zabrinjava činjenica da moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog ili kap, u Srbiji pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti.

Istraživanja su pokazala da pacijenti koji u prva tri sata posle moždanog udara dobiju medicinsku pomoć imaju čak 40 odsto šansi da se oporave. Međutim, većina osoba koje ga dožive ostaju teški invalidi.

Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Takođe, osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik oboljevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socioekonomskih grupa.

Stručnjaci ukazuju da redovno merenje krvnog pritiska pomaže da se na vreme utvrdi da li je on visok i smanji rizik od opasnih oboljenja kao što je moždani udar.

Naučnici tvrde da je jutarnji krvni pritisak ključan za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, pri čemu je dokazano da je visok krvni pritisak (hipertenzija) među glavnim faktorima rizika od pomenutih bolesti.

Redovno merenje pritiska u kućnim uslovima pomaže da se na vreme utvrdi hipertenzija i smanji rizik od opasnih oboljenja, među kojima je i moždani udar (šlog).

Statistike pokazuju da četvrtina obolelih ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao, što bolest čini ne samo zdravstvenim, već i socijalnim problemom.

Sociološki aspekt u Srbiji, pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, podrazumeva angažovanje članova njegove porodice koje zbog velikih obaveza i same često odsustvuju sa posla i zanemaruju profesionalnu i porodičnu stranu života.

Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru.

Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.

U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost – teškom šlogu prethode takozvani mini šlogovi. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora.

Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe.

Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću.

Udisanje zagađenog vazduha može izazvati moždani udar već u sledeća dva sata, pokazalo je japansko istraživanje.
Studija objavljena u onlajn izdanju časopisa Okjupejšnel and invajromental medisin proučavala je slučajeve moždanih udara kod ljudi starijih od 65 godina u najurbanijim sredinama Japana.

U 13 gradova naučnici su iz sata u sat pratili vrednosti štetnih materija, uključujući ugljen dioksid i fotohemijske oksidanse.

Ustanovili su da se opasne čestice iz vazduha mogu otkriti u krvi već 60 sekundi nakon što ih udahnemo, a potrebno im je oko dva sata da prouzrokuju pucanje krvnih sudova i krvarenje u mozgu.

Osobe, starije od 65 godina i koje imaju simptome depresije, imaju veću opasnost da dobiju manji moždani ili srčani udar, saopštili su američki naučnici.
Ekipa stručnjaka sa bostonskog Univerziteta je ipitivala tokom osam godina grupu od 4.120 osoba.
Tokom studije, naučnici su zabeležili 144 slučaja moždanog i srčanog udara i 84 mini-udara, navodi se u američkom medicinskom časopisu “Strouk” (Stroke).
Opasnost ostaje i kada su pod kontrolom ostali rizični faktori, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, dodaje se u studiji.
Naučnici smatraju da depresija utiče na dobijanje moždanog i srčanog udara zbog nedostatka fizičke aktivnosti, lošeg uzimanja prepisane terapije, kao i promene ponašanja.