kardiologija – blog

Barem tri puta dnevno imate šanse da značajno smanjite nivo holesterola, snizite povišeni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od srčanih bolesti. Kako? Ako jedete zdravu hranu.

Hipertenzija (povišeni krvni pritisak – 140/90 ili viši) predstavlja najčešći faktor rizika za srčane bolesti. Kada se krvni pritisak poveća, vaše srce mora da radi napornije i da intenzivnije pumpa krv kroz telo. To šteti vašim arterijama i automatski može dovesti do srčanog udara. Da biste imali zdrav krvni pritisak (120/80 i niži), u ishrani treba redovno da imate dolenavedene namirnice.

Blitva

Bogat je izvor kalijuma. Dnevno je preporučljivo unositi 4.000 miligrama kalijuma da biste snizili krvni pritisak, a blitva sadrži 1.000 miligrama ovog minerala u jednoj šolji. Jede se u kuvanom obliku. Kalijum se takođe nalazi i u drugom povrću, nekim voćkama, koštunjavim plodovima i u jogurtu. Blitva je bogata i kalcijumom i magnezijumom, koji takođe imaju važnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska.

Sveži začini

Oni su zdrava zamena za so, a so sadrži 2.400 miligrama natrijuma u samo jednoj kafenoj kašičici. To je veća količina natrijuma nego što biste smeli uneti u organizam tokom čitavog dana, ako želite da vodite računa o svom krvnom pritisku. Dakle – jasno je zašto su sveži prirodni začini mnogo bolja opcija.

Svež iseckani luk i ruzmarin odlično se slažu uz krompir, peršun se slaže uz supu ili uz jaja, žalfija ide odlično uz živinsko meso, majčina dušica se može dodati u kokice. Ovi prirodni začini takođe su bogati antioksidantima, tako da dodatno štite vaše srce od potencijalnih srčanih bolesti. Ako se ne možete lišiti soli, bolje je da koristite morsku so, a možete je i mešati (i tako ublažiti) sa drugim začinima.

Preporučljivi su i makrobiotički začini koji su veoma ukusni i dodaju slanoću – šoju i tamari. Oni se mogu stavljati u salate, ili dodavati u kuvana jela, pred kraj kuvanja.

Niskokalorični i nemasni jogurt

Mnogi ljudi vole ovu namirnicu, konsumiraju je uz doručak ili kao užinu. Sadrži kalcijum i kalijum – minerale koji snižavaju krvni pritisak.

Beli luk

Ovo povrće neki vole, neki ne, ali jedno je sigurno – beli luk ima bitnu ulogu u snižavanju lošeg holesterola. Da biste postigli dobar efekat, treba da pojedete nekoliko čenova dnevno.

Smanjivanje holesterola je jedan od najboljih načina da se spreče kardiovaskularne bolesti, ali ne treba ga previše smanjivati, jer se može povećati rizik od dobijanja nekih malignih oboljenja, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u SAD.
Američki naučnici su razmotrili 23 već objavljene studije tokom kojih je ispitano više od 40.000 pacijenata koji su uzimali statine – lekove za snižavanje nivoa holesterola u krvi.
“Blagotvorni efekat statina na smanjivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti se uopšte ne dovodi u pitanje. Medjutim, snižavanje holesterola uz pomoć statita trebalo bi da bude predmet dodatnih istraživanja”, dodaje se u najnovijoj studiji.
Naučnici su naveli da će nastaviti ispitivanje kako bi utvrdili da li je malignitet neželjeni efekat koji izazivaju statini ili posledica niskog holesterola.
Holesterol je inače, normalni sastojak krvne plazme i tkiva. Unosimo ga hranom, preko namirnica životinjskog porekla. Prosečno se dnevno unese 500-1.000 mg egzogenog holesterola.
Holesterol može biti “loš” i “dobar”. Lošim se naziva LDL holesterol jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosač holesterola. HDL holesterol je “dobar” jer sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola.
LDL odvodi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem žuči izbacuje iz organizma.
Dakle, HDL prenosi “loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.
HDL holesterol se može povećati na nekoliko načina, pre svega prestankom pušenja, izbegavanjem alkohola i redovnim fizičkim aktivnostima.
Žene imaju više HDL holesterola od muškaraca. Količina holesterola u 100 g namirnica

Džigerica pileća 500 mg
Džigerica teleća 370 mg
Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg
Džigerica svinjska 260 mg
Morski rakovi 195 mg
Svinjsko meso 121 mg
Hamburger 120 mg
Sir Gauda 114 mg
Slatka pavlaka 111 mg
Krem sir 110 mg
Sir Cheddar 105 mg
Majonez 105 mg
Goveđi odrezak 101 mg
Viršle (pileće meso) 100 mg
Slanina 93 mg
Piletina (batak) 91 mg
Piletina (belo meso) 69 mg
Školjke 67 mg
Kisela pavlaka (20 %) 66 mg
Sardine 61 mg
Piškote 60 mg
Pašteta, svinjska 50 mg
Sladoled 44 mg
Tunjevina 31 mg
Mleko 3.3 % mm 14 mg
Jogurt 13 mg