kardiologija – blog

Slušanje omiljene muzike umanjuje rizik od bolesti srca, pokazala je nova studija u kojoj se ističe da slušanje omiljenih tonova pojačava cirkulaciju krvi i čini da se osećamo dobro kao posle vežbanja.

Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.

Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca.

Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.

Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je “muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo”.

“Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka”, objasnio je on.

U studiji se navodi da bi “terapija muzikom” mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima.

Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.

U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda System of A Down i repera Tupak Šakura ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.

Mnoge žene nisu svesne činjenice da su srčana oboljenja najveći pojedinačni ubica i da odnose četiri puta više života od raka dojke.

Britanska kardiološka fondacija objavila je ovih dana pomalo dramatično upozorenje da žene ne čine dovoljno da sebe zaštite od srčanih obolenja koja predstavljaju njihovog najvećeg ubicu.

“Bučna i agresivna kampanja već je uspešno povećala svest o opasnostima koje donosi rak dojke, ali je potpuno zapostavljena činjenica da su žene izloženije riziku oboljevanja od koronarnih bolesti”, izjavio je dr Čarls Džordž, direktor Fondacije.

Koronarna i srčana obolenja samo u Velikoj Britaniji godišnje odnesu živote 54.000 žena, više nego bilo koje drugo oboljenje.

“Borba protiv srčanih obolenja je nacionalna briga jer postoje dokazi da će svaka šesta žena podleći ovom obolenju. Neophodno je da žene svih starosnih doba redovno kontrolišu srce i ovladaju znanjima kako da smanje rizik”, podseća dr Džordž.

Samo osam odsto od 1.029 anketiranih žena, piše u izveštaju Fondacije, znale su da povećana količina holesterola u krvi predstavlja faktor rizika za oboljevanje, dok ih je samo pet odsto znalo da je povećani krvni pritisak u direktnoj vezi sa srčanim oboljenjima.

Četvrtina žena u Velikoj Britaniji puši, gotvo trećina ih ima povećanu telesnu težinu, petina ih već pati od preterane gojaznosti, a sve one spadaju u rizičnu grupu za srčana obolenja.

U našim krajevima se dugo za ishranu koristio samo beli, rafinisani pirinač, ali se u novije vreme sve više koristi integralni pirinač (sa ljuspicama), jer je mnogo hranljiviji i zdraviji.

Pirinač je poreklom iz Kine i Indije, a koristi se za ishranu u celom svetu. Pirinač se najviše uzgaja i koristi za ishranu u Kini.

Latinski naziv za pirinač je Oryza sativa. Koristi se za ishranu, u medicini i u kozmetici.

Sorte

Prema obliku zrna, razlikujemo dugi i okrugli pirinač. Po boji pirinač može biti: beo, mrki ili braon. Poznate sorte po nazivima su: italijanski arborio, kočanski, slatki pirinač, jasmin, crveni pirinač, basmati…

Smatra se da u svetu ima oko 8.000 vrsta pirinča.

Pirinač se na pijacama i u prodavnicama na našem tržištu može naći u bilo koje doba godine.

Sastav

Pirinač u sebi sadrži sledeće hranljive (lekovite) sastojke:

• bakar
• biljna vlakna
• biljne masti
• vitamine B
• vitamin E
• gvožđe
• kalijum
• kalcijum
• kobalt
• mangan
• magnezijum
• mineralne soli
• proteine
• selen
• skrob
• sumpor
• ugljene hidrate
• fluor
• folnu kiselinu
• fosfor
• celulozu
• cink

Upotreba u ishrani

Zbog velike biološke a male energetske vrednosti pirinač je dobar za držanje dijeta i za ishranu rekovalescenata. Integralni pirinač dugo drži sitost i povoljno deluje na na organe za varenje.

Koristi se kao predjelo, dodatak salatama, glavno jelo sa raznim kombinacijama povrća, ali i sa raznim vrstama mesa, u čorbama ili gust zapečen u rerni.

Pirinač se spravlja sa raznim začinima a poznata poslastica je sutlijaš.

Lekovito dejstvo

Pirinač sadrži dosta lekovitih materija i povoljno deluje na organizam za sledeće bolesti:

• akne
• anemija
• astma
• ateroskleroza
• bolesti mokraćnih puteva
• bolesti srca i krvnih sudova
• bolne menstruacije
• bolesti pluća
• bronhitis
• visok krvni pritisak
• glavobolja
• gojaznost
• gubitak pamćenja
• dijabetes
• dijareja
• depresija
• impotencija
• infarkt
• kamen u bubregu
• krvarenje iz nosa
• krv u mokraći
• makularna degeneracija
• migrena
• miomi
• nastanak šećerne bolesti
• nastanak šloga
• neplodnost
• nesanica
• osteoporoza
• otvorene rane
• PMS
• povišen nivo holesterola
• poremećaj metabolizma
• prevencija kod organa za varenje
• problemi sa prostatom
• problemi sa kostima
• problemi u menopauzi
• problemi u trudnoći
• razne povrede i krvarenja
• rak debelog creva
• regulisanje crevne flore
• sprečavanje bubrežnih bolesti
• sprečavanje i lečenje raznih vrsta raka
• stres
• tuberkuloza
• uznemirenost
• hipertiroza
• hronični umor
• crevni i želudačni katar

Način delovanja

Pirinač je izvor energije ali i odličan antioksidant i povoljno deluje na metabolizam.

Integralni pirinač je hranljiva, korisna i lekovita namirnica za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Savetujemo vam da integralni pirinač često koristite u ishrani kao glavno jelo ili kao dodatak drugim jelima.

“Lenji” životni stil je jedan od najozbiljnijih uzročnika srčanih oboljenja. Srećom, to je jedan od onih uzročnika povodom kojeg sami možemo nešto preduzeti.

Šta mogu vežbe?

Regularne vežbe, a posebno aerobik-vežbe, mogu učiniti mnogo toga dobrog:

• ojačati srce i čitav kardiovaskularni sistem
• doprineti poboljšanju cirkulacije i pomoći da se maksimalno iskoristi kiseonik
• sprečiti srčani udar
• povećati količinu raspoložive energije tako da vam omoguće bavljenje fizičkim aktivnostima što duže i bez pojave neželjenog zamora
• povećati izdržljivost
• regulisati krvni pritisak
• povećati tonus i snagu mišića
• popraviti ravnotežu i fleksibilnost zglobova
• ojačati kosti
• doprineti smanjenju masnih naslaga u telu i pomoći uspostavljanju željenje težine
• smanjiti stres, napetost, uznemirenost i depresiju
• doprineti boljem samopouzdanju i slici koju imate o sebi
• poboljšati san
• učiniti da se stalno osećate opušteno i odmorno, kao i da budete u formi i da se osećate zdravo

Odakle početi?

Pre nego počnete sa vežbanjem i fizičkim aktivnostima, najpre se obavezno konsultujte sa lekarom, jer vam on može pomoći prilikom izbora programa koji u potpunosti odgovara vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti.

Neka od jako korisnih pitanja koja možete postaviti:

• Koliko intenzivno smem da se bavim vežbanjem u toku dana?
• Koliko često smem da vežbam u toku nedelje?
• Koje su to vežbe koji bi mi godile, a da se pri tome ne izlažem riziku od eventualnih povreda ili pogoršanja zdravstvenog stanja?
• Koje vežbe i aktivnosti bi trebalo izbegavati?
• Da li bi trebalo da uzimam lekove neposredno pre ili posle vežbanja i fizičkih aktivnosti?
• Da li je neophodno merenje pulsa tokom vežbanja?

Koje su to najproduktivnije vrste vežbi?

Sveukupna aktivnost vežbanja može se podeliti u tri osnovne grupe:

• Vežbe istezanja ili lagano razgibavanja mišića – razgibavanje delova tela – ruku i nogu, pre i posle vežbi doprinosi boljem pripremanju mišića za predstojeću vežbu i samim tim smanjuje rizik od povreda i sprečava neželjeno istezanje mišića. Redovno razgibavanje i istezanje takođe poboljšava fleksibilnost tela.
• Kardiovaskularne vežbe ili aerobik – predstavljaju fizičke aktivnosti koje uključuju rad svih mišićnih grupa odjednom. Ovakav vid vežbi jača srce i pluća, a takođe reguliše i popravlja sposobnost organizma da na najbolji mogući način upotrebi kiseonik iz spoljašnje sredine. Aerobik vežbe spadaju u grupu vežbi koje imaju najpozitivniji uticaj na srce. Tokom vremena, ovakav vid vežbanja može umnogome doprineti regulisanju otkucaja srca i krvnog pritiska, a samim tim i popraviti disanje jer će se prilikom vežbanja srce manje zamarati.
• Vežbe snage – vežbe koje čine da se mišići konstantno kontrahuju, sve dok se sam mišić ne “umori”, čime organizam dobija na snazi i samim tim i izdržljivosti. Međutim, ove vežbe se nikako ne preporučuju ozbiljnijim srčanim bolesnicima.

Pacijenti koji uzimaju statine, lekove namenjene snižavanju koncentracije holesterola u krvi, imaju gotovo 50 posto manji rizik za smrt od posljedica gripe, objavili su američki naučnici.

Istraživači smatraju kako novi nalazi potvrđuju da statini mogu pomoći organizmu u borbi protiv infekcija.

U studiji su analizirani podaci za oko 2.800 osoba obolelih od sezonske gripe 2007/08 godine te hospitalizovanih u 10 američkih saveznih država.

Poznato je da statini delotvorno kontrolišu upalne procese koji se u organizmu javljaju kao deo reakcije imunološkog sistema nakon infekcije, a takođe sudeluju u razvoju bolesti srca i krvnih sudova.