kardiologija – blog

Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi! Takođe, cigarete nisu smrtonosne samo za pušače već i za one koji u neposrednoj blizini udišu duvanski dim. I kod njih je povećan rizik od srčanog napada.

Nakon što su vlasti širom SAD zabranile pušenje na javnim mestima, pokazalo se da sve manje ljudi umire od srčanih oboljenja. Pušenje u restoranima i barovima je zabranjeno čak i u Virdžinija, američkoj saveznoj državi po kojoj jedna vrsta duvana dobila ime.

Istraživanja koja su ove godine u Pueblu, u državi Kolorado, obavljena u Centru za kontrolu bolesti, pokazala su da je broj srčanih napada opao za 40 odsto od kako su uvedeni zakoni koji zabranjuju pušenje na poslu ili na javnim mestima.

“Ako izložite nekoga dimu iz ‘druge ruke’, posle samo nekoliko minuta videćete da se nivo trombocita u krvi i nivo zgrušavanja krvi povećava. Ustanovili smo da je funkcija krvnih sudova oštećena” – izjavio je za Glas Amerike jedan od istraživača doktor Nil Benovic.

Doktorka Lin Goldman je glavni autor izveštaja i naglašava: “Zaključili smo da postoji uzročno-posledična veza između srčanih oboljenja uopšte i izloženosti duvanskom dimu”.

Ona dodaje da čak i mala izloženost dimu iz ‘druge ruke’ može da pojača zgrušavanje krvi, može da stvrdne krvne sudove i izazove srčani napad.

“Jedna od stvari koje treba shvatiti i uzeti u obzir u vezi sa zabranama pušenja jeste da su one pomalo različite – neke su primenjivane uporno, dok druge nisu. Ali uprkos tome, one sve pokazuju smanjenje broja akutnih srčanih oboljenja i srčanih napada nakon uvođenja zabrane”, naglasila je Lin Goldman.

Postoje brojni dokazi koji ukazuju da ono što je loše za srce loše je i za mozak. Nova istraživanja su pokazala da su dobro poznati faktori rizika za koronarnu bolest i moždani udar ujedno i faktori rizika za nastanak demencije u starosti.

To se pre svega odnosi na pušenje, povišen krvni pritisak, nekontrolisane vrednosti glukoze i holesterola u krvi.

Kako prenosi medicinski sajt “Doktor”, više od 11.000 osoba starosne dobi od 46 do 70 godina praćeni su nešto duže od jedne decenije s ciljem utvrđivanja mogućeg razvoja demencije.

Kod 203 pacijenata kod kojih je dijagnostikovana demencija postojala je značajna povezanost sa faktorima rizika, prvenstveno sa pušenjem, hipertenzijom i dijabetesom. Potencijalni rizik za nastanak demencije značajno se menjao kod osoba povezanih sa faktorima rizika u starosnoj dobi od 55 do 69 godina.

Pokazalo se da je pušenje faktor koji rizik od nastanka demancije povećava za čak 4,8 puta, dijabetes povećava rizik za 3,4 puta, dok osobe sa hipertenzijom imaju 1,8 puta veći rizik u odnosu na osobe sa normalnim krvnim pritiskom.

Povećana telesna masa i povišene vrednosti masti u krvi u ovom slučaju nisu bile dokazano povezane sa rizikom od mogućeg nastanka demencije, a istraživanje je takođe pokazalo da faktori rizika nisu značajno povezani sa demencijom nakon sedamdesete godine života.

Demencija se danas u Americi beleži kod svake šeste osobe starije od 70 godina, a prema očekivanjima naučnika broj osoba sa demencijom će biti utrostručen do 2050. godine.

Zbog čega se i apeluje na primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se uticalo na smanjenje faktora rizika tokom srednje životne dobi koji prvenstveno imaju uticaj na rizik razvoja kororonarne bolesti, potencijalni nastanak moždanog udara i na mogući razvoj demencije.

Broj srčanih udara u gradu Pueblo, u američkoj državi Kolorado, u proteklih 18 meseci opao je za 27 odsto nakon što su gradske vlasti zabranile pušenje u barovima, restoranima i drugim javnim mestima – saopštila je Klinika za srčana oboljenja u gradu.

U periodu koji je prethodio zabrani pušenja, na Kliniku je primljeno 399 pacijenata koji su pretrpeli srčani udar dok je posle uvođenja zabrane primljen 291 pacijent.

U susednom okrugu, u kome još nije uvedena zabrana pušenja, broj srčanih udara u istom periodu ostao je nepromenjen – ustanovili su lekari koji su svoja otkrića objavili na sastanku Američkog kardiološkog društva.

“Moram da priznam da sam bio skeptičan u pogledu tvrdnji da prestanak pušenja postiže tako brze efekte” – priznao je dr Mori Kranc, kardiolog i direktor Programa prevencije srčanih oboljenja Kolorada koji je predvodio istraživanja.

Međutim on je podsetio da su istraživanja takozvanog “sekundarnog (posrednog) pušenja” takođe pokazala da i ono može izazvati kardiološke probleme za vrlo kratko vreme i da su najnovija posmatranja to potvrdila.

Kardiolog sa Univerziteta Pensilvanija dr Donald Lavan i predstavnik za javnost Američkog kardiološkog društva nazvao je rezultate preliminarnim ali i značajnim.

“Mi znamo da kad ljudi prestanu da puše prva lična zdravstvena poboljšanja se uočavaju posle šest meseci ali posebno je značajno da prestanak pušenja donosi i koristi celom društvu”, naglasio je dr Lavan i dodao da “upravo to potvrđuje činjenicu da i ‘posredno pušenje’ loše utiče na zdravlje”.

Lekari u gradu Helena, u državi Montana, ustanovili su da je u toku šestomesečne zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama, broj osoba primljenih na kardiološko odeljenje lokalne bolnice opao sa sedam na tri pacijenta mesečno.

Grad Pueblo u kome živi oko 100.000 stanovnika nalazi se 175 kilometara južno od Denvera, glavnog grada Kolorada.

Brojna istraživanja potvrdila su ono što u zdravstvu već dugo veruju – da zabrane pušenja u restoranima, barovima i na drugim mestima masovnog okupljanja smanjuju rizik od srčanog udara među nepušačima.

Više od 126 miliona Amerikanaca nepušača redovno je izloženo tuđem duvanskom dimu i jedno istraživanje iz 2006. pokazuje da ih godišnje umre više desetina hiljada zbog posledica pasivnog pušenja – od bolesti srca, raka pluća i drugih bolesti.

Zabrane pušenja u središtu su pažnje javnosti i zakonodavci i vlasnici barova večito se spore da li je zabrana vredna ljutnje posetilaca pušača ili zaposlenih.

Novi izveštaj Medicinskog instituta, ogranka Nacionalne akademije koja savetuje vladu SAD o pitanjima iz domena nauke, trebalo bi da stavi tačku na ta sporenja jer dokazuje da zabrana pušenja ne šteti poslu ali smanjuje pojavu srčanih udara kod nepušača.

Istraživanje je pokazalo i da je duže izlaganje tuđem duvanskom dimu gore od kraćeg, ali i da ne postoji bezbedan nivo. U izveštaju se navodi da nekada i manje od sat pasivnog pušenja može da bude dovoljno da nekome poveća rizik od srčanog udara.

U SAD su trenutno u 21 saveznoj državi i Distriktu Kolumbija na snazi zabrane pušenja u javnim i privatnim kompanijama, restoranima i barovima. Ostale američke države imaju manje restriktivne propise.

To zapravo znači da je 41 odsto Amerikanaca na javnim mestima zaštićeno od pasivnog pušenja. Na svetskom nivou, prema podacima Instituta, zaštićeno je samo pet odsto populacije.

Navodi se i da se u javnosti pušenje uglavnom povezuje sa rakom pluća dok su bolesti srca stavljene u drugi plan. Međutim, trećina srčanih udara u SAD povezana je baš sa pušenjem.

U izveštaju se ističe i da neki nepušači koji su mnogo izloženi duvanskom dimu imaju isti rizik od bolesti srca kao pušači koji popuše do devet cigareta dnevno.

Desetak istraživanja sprovednih u SAD, Kanadi, Italiji i Škotskoj pokazalo je da je u gradovima ili regionima u kojima su na snazi zabrane pušenja na javnim mestima broj srčanih udara smanjen za šest do čak 47 odsto.

Tako je za šest meseci važenja zabrane pušenja u Heleni (Montana, SAD) registrovano 16 odsto manje ljudi hospitalizovanih zbog srčanog udara nego u istom periodu godinu dana ranije.

U Pueblu (Kolorado, SAD) broj ljudi hospitalizovanih zbog srčanog udara opao je po uvođenju zabrane čak 41 odsto.