kardiologija – blog

Velika klinička studija sprovedena u SAD-u otkrila je da uzimanje antidepresivnih lekova povećava rizik od nastanka šloga (moždanog udara).

Ispitivano je 136.923 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 6 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove.

Smatra se da sama depresija povećava rizik od nastanka moždanog udara, tako da nije sasvim jasno koliki je tačno udeo ovih lekova.

Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.

Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.

Prepreke u korišćenju zdravstvene zaštite, loše navike i nezdrava ishrana faktori su koji izlažu Amerikance znatno većem riziku od šloga nego Evropljane, upozoravaju holandski stručnjaci.
Amerikanke su pod dvostruko većim rizikom od šloga od Evropljanki, a Amerikanci pod rizikom većim za 61 odsto u odnosu na muškarce sa “starog kontinenta”, prenosi Rojters rezultate istraživanja obavljenog na preko 13.000 Amerikanaca i više od 30.000 Evropljana starosti od 50 i više godina.

“Otkrili smo da je, naročito medju veoma siromašnim Amerikancima, rizik od šloga znatno veći nego medju Evropljanima”, izjavio je Maurisio Avendano iz Medicinskog centra Erazmo u Roterdamu.

Avendano je istakao da su rizični faktori za šlog, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost, u SAD mnogo učestaliji nego u Evropi.

On je naglasio da u ishrani Amerikanaca i Evropljana postoje velike razlike, naročito u tome što je siromašnim Amerikancima voće i povrće manje dostupno nego njihovim bogatim sunarodnicima i Evropljanima.

Avendano navodi primer Španije, kao zemlje sa najmanjom učestalošću šloga od svih obuhvaćen
ih holandskih istraživanjem, naglašavajući da je povrće dostupno i najsiromašnijim Špancima.

Mada Evropljani trenutno puše više od Amerikanaca, u SAD postoji znatan broj bivših pušača, koji možda šlogom u kasnijim godinama još uvek plaćaju cenu te loše navike.
Kao još jedan razlog manje učestalosti šloga u Evropi, on navodi i taj što se na starom kontinentu mnogo više radi na prevenciji, a jedan od njenih vidova je i to što svi Evropljani uživaju zdravstvenu zaštitu.

U SAD je, s druge strane, mali naglasak na obrazovanju i izmeni načina života, ali su zato lekari brzi u “medikalizovanju” problema i pribegavanju lekovima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) šlog svake godine ubije šest miliona ljudi širom sveta, najviše u razvijenim zemljama.