kardiologija – blog

Radosno srce je zdravije srce, zaključak je ispitivanja koje je sprovedeno nad 3.000 odraslih osoba u Britaniji. Prema tom istraživanju, koje je predvodio dr Endru Steptou sa Univerziteta u Londonu, osobe boljeg raspoloženja imale su manji nivo hormona “kortisol”, koji se naziva i “hormonom stresa”, koji može izazvati povećan krvni pritisak, gojaznost i pad imunog sistema.

Rezultati studije, objavljeni u Američkom časopisu za epidemiologiju, takodje pokazuju da žene koje pokazuju više pozitivnih emocija imaju manji nivo dva protenina u krvi – “C-reaktivnog proteina” i “interleukina 6″ – koji signaliziraju na opštu upalu organizma, a čije hronično prisustvo vremenom dovodi do srčanih smetnji, pa čak i do raka.

Zbog svega toga istraživači smatraju da vesele osobe imaju veći zdravstveni potencijal od onih koji su pod stalnim stresom ili su u stalnom neprijateljskom ili pesimističkom raspoloženju. Jedna od mogućnosti je da veseli ljudi vode mnogo zdraviji život, ali je studija pokazala da to nije baš uvek slučaj.

Tokom istraživanja, dr Steptou i njegove kolege su od 2.873 ispitanika šest puta dnevno uzimali uzorke pljuvačke, zajedno sa izjavom o tome kako se osećaju u tom trenutku – srećno, uzbudjeno ili zadovoljno.
Sledećeg dana učesnicima u anketi meren je nivo “C-reaktivnog proteina” i “interleukina 6″.
Rezaultati su pokazali da su i muškarci, i žene koji su rekli da su radosni imali manji nivo kortizola tokom celog dana, čak i kada su bili prisutni odredjeni izazivači njegovog porasta, kao što su uzrast, kilaža ili pušenje.

Kod žena, ali ne i kod muškaraca, pozitivne emocije su dovodile do smanjenja “C-reaktivnog proteina” i “Interleukina 6″. Uzroci različitosti zbog pola, medjutim, nisu utvrdjeni.
Steptou je objasnio da je veza izmedju radosti i kortizola bila poznata iz nekih ranijih manjih studija, ali da je veza sa “C-reaktivnim proteinom” i “Interleukinom 6″ tek sada dokazana. Sada kada se zna da je srećniji čovek – zdraviji čovek, ostaje pitanje kako da budemo srećni?

Steptou, medjutim, nema pravi odgovor na to pitanje i tvrdi da su sreća i radost produkt spleta okolnosti i prilika u kojima ljudi žive.
“Mi možemo samo da pomognemo ljudima da prepoznaju ono što im popravlja raspoloženje i što ih čini zadovoljnim i da im preporučimo da provode mnogo više vremena u tome“, rekao je on.

Odgledati smešan film je isto tako dobro za ljudsko srce kao i protrčati neki krug po parku, kažu stručnjaci Medicinskog centra pri Univerzitetu Merilenda u Baltimoru. Ispitivanjem 20 zdravih, mladih odraslih ljudi, oni su zaključili da se protok krvi u njihovom organizmu poboljšava posle gledanja filma koji ih je nasmejao. Štaviše, efekat je sličan onome koji ima aerobik, izveštava Rojters. „To ne znači da trčanje treba zameniti smejanjem”, kaže dr Majkl Miler, vođa tima, koji u šali kao idealnu varijantu preporučuje „gledanje komičnog filma dok se trči na pokretnoj traci”. Još nije sasvim jasno kako smeh podstiče cirkulaciju. Jedno od mogućih objašnjenja je da potiskuje efekte koje na krvne sudove imaju hormoni stresa. Osim toga, smeh možda podstiče proizvodnju azot-oksida, jedinjenja koje pomaže protok krvi. U proseku, posle gledanja komedije cirkulacija je za čak 50 odsto bolja nego posle gledanja nekog deprimirajućeg filma, ustanovili su američki istraživači. Već je više studija dovodilo u vezu negativne emocije, kao što su jaka depresija ili hronično neprijateljstvo, sa slabljenjem srca, što je možda posledica stalno povećanog nivoa stresnih hormona.