kardiologija – blog

Formiranje porodične banke matičnih ćelija veoma je značajno zbog lečenja mnogobrojnih bolesti, a prva takva ustanova u Srbiji trebalo bi da bude formirana pri Institutu za majku u dete “Dr Vukan Čupić”, rečno je u utorak na otvaranju Međunarodne konferencije o iskustvima u jugoistočnoj Evropi koja se održava u Beogradu.

Direktorka Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović je na otvaranju konferencije rekla da je postojanje banke matičnih ćelija veoma značajno za budućnost medicine u Srbiji.

“Cilj je da se i u Srbiji omogući transplatacija matičnih ćelija što bi značilo da će pacijenti imati znatno manje troškove lečenja. RZZO je davao svu podršku razvoju transplatacije u zemlji, pre svega kroz dovođenje stranih stručnjaka i upućivanjem naših stručnjaka na edukaciju u druge zemlje”, rekla je Vukajlović dodavši da će Zavod podržati i formiranje prve regionalne banke u okruženju.

Ona je podsetila da je i do sada u pojedinim slučajevima, a posebno kada se radilo o lečenju leukemije RZZO snosio sve troškove transplatacije u inostranstvu.

Direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” Dragutin Tričković je rekao da su u poslednjih nekoliko godina ostvareni značajni rezultati lečenjem krvi iz pupčanika koja se dobija prilikom porođaja.

On je podsetio da je do danas u svetu urađeno 20.000 transplatacija matičnim ćelijama.

Tričković je ukazao da je otvaranje privatnih banki matičnih ćelija veoma značajno za lečenje užih članova porodice i podsetio da su međunarodne konferencije i seminari o tim temama značajni kako bi stručnjaci razmenili iskustva.

Na skupu je rečeno i da matične ćelije iz pupčanika imaju brojne prednosti u odnosu na ćelije koštane srži i periferne krvi, a prikupljanje krvi iz pupčanika je bezopasna i bezbolna metoda.

U svetu danas postoji više od 50 banaka matičnih ćelija u kojima se nalazi više od 400.000 obrađenih i zamrznutih uzoraka.
Pored domaćih stručnjaka u radu konferencije učestvuju direktori javnih bankaka matičnih ćelija iz Slovenije, Makedonije, Bugarske, Rumunije i Crne Gore.

Srbija se trenutno nalazi na trećem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti, rekao je u sredu na konferenciji za novinare prof. dr Miodrag Ostojić, povodom 21. septembra, Svetskog dana srca koji se ove godine obeležava pod motom “Da li znaš svoj rizik”.

Dr Ostojić je ukazao na važnost prevencije koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara među kojima su način ishrane i održavanje idealne težine, fizička aktivnost, psihosocijalni faktori i genetika.

On je istakao se rizici mogu smanjiti negovanjem zdravog stila života, podsećajući da pravilna ishrana podrazumeva svakodnevno konzumiranje 400 grama voća i povrća, četiri grama grama belog luka, 13 grama badema, 100 grama crne čokolade, 150 mililitra crnog vina i po 115 grama ribe koja nije tovljena tri puta nedeljno.

Dr Ostojić je podsetio i na “magični broj zdravlja“, 0-3-5-140-5-3-0, koji je ustanovljen i kao moto Evropskog udruženja kardiologa.

Prvi broj, nula, odnosi se na broj cigareta koji nas vodi do zdravlja. Dakle, prvi preduslov da sačuvamo srce i mozak od infarkta i šloga jeste da ne pušimo, a sledeći broj nas podseća da svakoga dana treba da prošetamo ili prepešačimo tri kilometra. U magičnom broju je sadržana i cifra 140 – preporuka da svoj gornji krvni pritisak uvek održavamo na vrednostima ispod 140 milimetara živinog stuba. Naredni broj upućuje nas na važnost pet redovnih obroka u ishrani, u kojoj treba da budu zastupljeni voće i povrće. Dr Ostojić je podsetio i da je veoma važno da vodimo računa o nivou rizičnog holesterola u krvi, koji ne sme da pređe iznos tri. Poslednja nula u magičnom broju od nas traži da ne budemo debeli, da nemamo šećernu bolest, kao i da vodimo računa o pred-dijabetesnom stanju.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije dr Nevena Karanović je kazala da oko 57 odsto populacije u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti zato što 38 odsto stanovništva konzumira duvan, 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je gojazno, a 10,6 odsto ima šećernu bolest.

“Borba za zdravo srce je zadatak svih nas, od obdaništa do škole i roditelja koji decu blagovremeno treba da upozoravaju na faktore rizika koji štetno utiču na zdravlje i ukazuju na zdrave stilove života pomoću kojih se blagovremeno mogu izbeći kardiovaskularna oboljenja”, istakla je Karanovićeva.