kardiologija – blog

Broj srčanih udara u gradu Pueblo, u američkoj državi Kolorado, u proteklih 18 meseci opao je za 27 odsto nakon što su gradske vlasti zabranile pušenje u barovima, restoranima i drugim javnim mestima – saopštila je Klinika za srčana oboljenja u gradu.

U periodu koji je prethodio zabrani pušenja, na Kliniku je primljeno 399 pacijenata koji su pretrpeli srčani udar dok je posle uvođenja zabrane primljen 291 pacijent.

U susednom okrugu, u kome još nije uvedena zabrana pušenja, broj srčanih udara u istom periodu ostao je nepromenjen – ustanovili su lekari koji su svoja otkrića objavili na sastanku Američkog kardiološkog društva.

“Moram da priznam da sam bio skeptičan u pogledu tvrdnji da prestanak pušenja postiže tako brze efekte” – priznao je dr Mori Kranc, kardiolog i direktor Programa prevencije srčanih oboljenja Kolorada koji je predvodio istraživanja.

Međutim on je podsetio da su istraživanja takozvanog “sekundarnog (posrednog) pušenja” takođe pokazala da i ono može izazvati kardiološke probleme za vrlo kratko vreme i da su najnovija posmatranja to potvrdila.

Kardiolog sa Univerziteta Pensilvanija dr Donald Lavan i predstavnik za javnost Američkog kardiološkog društva nazvao je rezultate preliminarnim ali i značajnim.

“Mi znamo da kad ljudi prestanu da puše prva lična zdravstvena poboljšanja se uočavaju posle šest meseci ali posebno je značajno da prestanak pušenja donosi i koristi celom društvu”, naglasio je dr Lavan i dodao da “upravo to potvrđuje činjenicu da i ‘posredno pušenje’ loše utiče na zdravlje”.

Lekari u gradu Helena, u državi Montana, ustanovili su da je u toku šestomesečne zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama, broj osoba primljenih na kardiološko odeljenje lokalne bolnice opao sa sedam na tri pacijenta mesečno.

Grad Pueblo u kome živi oko 100.000 stanovnika nalazi se 175 kilometara južno od Denvera, glavnog grada Kolorada.

Žene koje se povremeno napijaju povećavaju mogućnost da dožive srčani udar, pokazala je jedna studija britanskih naučnika.

Autori studije su uporedjivali 320 žena koje su preživele srčani udar sa više od 1.500 zdravih žena, prilikom čega su utvrdili da je medju ženama koje su preživele srčani udar bilo 8,5 odsto onih koje su povremeno pile toliko da je dolazilo do intoksikacije (trovanja) alkoholom, u poredjenju sa 1,3 odsto takvih medju zdravim ženama.
Značajno niža stopa srčanog udara je utvrdjena medju ženama koje popiju najviše par pića u poredjenju sa onima koje ne konzumiraju alkohol.

S druge strane, žene koje se napiju najmanje jednom mesečno imaju tri puta veći rizik u odnosu na žene koje ne piju i šest puta veći rizik od srčanog udara u poredjenju sa ženama koje piju, ali se ne opijaju.
Ako ne pijete, nemojte ni početi, ali ako već pijete, pijte umereno, savetuju autori studije.

Pored tradicionalne mediteranske ishrane s puno biljnih masti, još jedan mediteranski običaj, siesta usred dana, smanjuje opasnost od smrti od kardiovaskularnih bolesti, objavljeno je u zajedničkoj grčko-američkoj studiji na koju se poziva nemački Zeleni krst (DGK) sa sedištem u Marburgu.

U studiji koju je sproveo medicinski fakultet Univerziteta u Atini i harvardski medicinski fakultet u SAD proučeni su podaci o više od 20.000 Grka starosti od 20 do 86 godina koji su učestvovali u evropskoj studiji o raku.

Medju pitanjima na koja su odgovorili bilo je i ono o tome da li spavaju popodne i koliko često.
Pokazalo se da je procenjena opasnost od smrti od srčanih bolesti 34 odsto niža kod osoba koje spavaju popodne.

Što učestalije spavanje, to niži rizik, posebno za zaposlene muškarce!

Naši građani koji pamte kako smo se nekada sa Rusima borili za prestiž u kolektivnim sportovima danas su sa svojim ruskim vršnjacima neslavni rekorderi u Evropi po obolevanju od kardiovaskularnih bolesti. Svedoci nekadašnjih sportskih borbi vremenom su tako i sami postali glavni protagonisti borbe za sopstveni život.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzroci smrti naše populacije. U Srbiji gotovo polovina muškaraca i više od 60 odsto žena umire od kardiovaskularnih bolesti. Srčani udar (infarkt miokarda) najteži je oblik oboljenja krvnih sudova srca.

Živimo u zemlji u kojoj se zbog infarkta miokarda na svakih 18 minuta izgubi jedan život pa svakako možemo reći da ovo ne predstavlja samo medicinski već i ozbiljni društveni problem. Naš sagovornik o ovoj temi je dr Predrag Ivanović, specijalista interne medicine, sa odeljenja za kliničku kardiologiju, bolesti srčanog mišića, perikarda i srčanu insuficijenciju, Kliničkog centra u Beogradu

– Infarkt miokarda nastaje zbog sužavanja krvnih sudova aterosklerozom. Nakon prskanja (rupture) aterosklerotičnog plaka dolazi do formiranja krvnog ugruška u srčanom krvnom sudu. Posledica ovoga je da izumire deo srčanog mišića koji je ishranjivao taj krvni sud, to jest trajno se zamenjuje nefunkcionalnim ožiljkom.

Srčani udar je praćen velikom smrtnošću, naročito u prvim satima i pre samog dolaska u bolnicu.

Naravno, do srčanog udara ne dolazi baš bez ikakvog razloga. Brojni su faktori rizika na koje niko uglavnom ne obraća pažnju, a trebalo bi. Najčešći, po rečima našeg sagovornika, jesu:

– Povišen krvni pritisak, pušenje (godišnje potrošimo oko milijardu evra za cigarete pošto svaki drugi muškarac i svaka treća žena puše) povišene masnoće (prema proceni Svetske zdravstvene organizacije oko 20 odsto populacije u Srbiji je gojazno) šećerna bolest, stres, genetska predispozicija.

– Svoje gene pa time i sklonost ka kardiovaskularnim bolestima ne možemo da biramo ili izbegnemo, ali zato je od velike važnosti da se prepoznaju i modifikuju oni faktori rizika nad kojima bar donekle imamo uticaj.

Posle doživljenog infarkta, veoma je važno da pacijent disciplinovano poštuje savete i preporuke lekara i da naročito obrati pažnju na sledeće:

– Danas smo u prilici da bolesnicima propišemo najsavremenije lekove, ali da bi bili delotvorni moraju da se uzimaju redovno. Fizikalni pregled sa EKG-om, laboratorijski testovi, ehokardiografski pregled jednom godišnje, stres eho, testovi opterećenja i druga značajna ispitivanja su neophodna jednom godišnje.

Prestanak pušenja je najbitnija stvar koju možete učiniti da biste smanjili rizik od novih kardiovaskularnih događaja. Godinu dana po prestanku rizik se smanjuje za 50 odsto u poređenju sa onim kojem je izložen aktivni pušač.

Visoki krvni pritisak dodatno opterećuje već oboleli srčani mišić. Redovno kontrolišite krvni pritisak. Ukoliko je povišen, smanjite unos soli, ne pijte alkohol ili ga barem svedite na minimum. Kod nekih pacijenata nakon infarkta miokarda koji su lečeni od hipertenzije pre infarkta, krvni pritisak može da ostane na nižem nivou ili čak da ima normalne vrednosti više meseci ili godina bez lekova za HTA. Razlog može biti smanjena funkcija srca, smanjene aktivnosti bolesnika, kao i terapija koju bolesnik prima.

Holesterol i trigliceridi doprinose stvaranju naslaga u zidovima arterija i uzrokuju kardiovaskularna oboljenja. Kod bolesnika sa koronarnom bolešću i dijabetičara potrebno je da se koncentracija ukupnog holesterola održi ispod 4.5 mmol/l, a koncentracije LDL holesterola ispod 2.5 mmol/l. Povišena koncentracija triglicerida takođe je povezana sa koronarnom bolešću, ali ta povezanost nije tako jaka kao što je kod povišenog LDL holesterola.

Smanjenjem unosa zasićenih masnoća u hrani koje se nalaze u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, puteru, prženoj i brzoj hrani smanjiće se nivo holesterola u krvi i sprečiti dodatno začepljenje arterija.

Pripremu hrane trebalo bi tako bazirati na maslinovom ulju. Zdrava ishrana takođe obuhvata i upotrebu namirnica pretežno biljnog porekla, sveže povrće i voće, umerene količine nemasnog mesa, ribe i mlečnih proizvoda od obranog mleka.

Umerena fizička aktivnost je dobra za srce. U početku nakon infarkta lagana fizička aktivnost može uticati da se povrati samopouzdanje, a kasnije uz lekarski nadzor pravci rehabilitacije i obim fizičke aktivnosti idu individualno, prema stepenu oboljenja.

Osobe, starije od 65 godina i koje imaju simptome depresije, imaju veću opasnost da dobiju manji moždani ili srčani udar, saopštili su američki naučnici.
Ekipa stručnjaka sa bostonskog Univerziteta je ipitivala tokom osam godina grupu od 4.120 osoba.
Tokom studije, naučnici su zabeležili 144 slučaja moždanog i srčanog udara i 84 mini-udara, navodi se u američkom medicinskom časopisu “Strouk” (Stroke).
Opasnost ostaje i kada su pod kontrolom ostali rizični faktori, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, dodaje se u studiji.
Naučnici smatraju da depresija utiče na dobijanje moždanog i srčanog udara zbog nedostatka fizičke aktivnosti, lošeg uzimanja prepisane terapije, kao i promene ponašanja.