kardiologija – blog

Jedno istraživanje koje su obavili britanski naučnici sa univerziteta u Ridingu pokazalo je da je šampanjac dobar kako za srce tako i za mozak.

Šampanjac sadrži polifenole, organske molekule koji šire krvne sudove, ali koji deluju i kao antioksidansi, odnosno supstance koje štite ćelije našeg organizma od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala.

Istraživači istog univerziteta potvrdili su i da konzumiranje dve čase crnog vina dnevno doprinosi smanjenju srčanih problema.

Polifenola više ima u crnom nego u belom vinu. Šampanjac se najvećim delom proizvodi od crnih sorti grožđa (”pino noar” i “pino menije”), zbog čega je dobar za zdravlje, navode u britanski naučnici u svom istraživanju.

Polifenoli nisu prisutni samo u alkoholu. Čaj, masline, luk, brokoli, paprike i borovnice takođe su bogati ovim organskim molekulima.

“Lenji” životni stil je jedan od najozbiljnijih uzročnika srčanih oboljenja. Srećom, to je jedan od onih uzročnika povodom kojeg sami možemo nešto preduzeti.

Šta mogu vežbe?

Regularne vežbe, a posebno aerobik-vežbe, mogu učiniti mnogo toga dobrog:

• ojačati srce i čitav kardiovaskularni sistem
• doprineti poboljšanju cirkulacije i pomoći da se maksimalno iskoristi kiseonik
• sprečiti srčani udar
• povećati količinu raspoložive energije tako da vam omoguće bavljenje fizičkim aktivnostima što duže i bez pojave neželjenog zamora
• povećati izdržljivost
• regulisati krvni pritisak
• povećati tonus i snagu mišića
• popraviti ravnotežu i fleksibilnost zglobova
• ojačati kosti
• doprineti smanjenju masnih naslaga u telu i pomoći uspostavljanju željenje težine
• smanjiti stres, napetost, uznemirenost i depresiju
• doprineti boljem samopouzdanju i slici koju imate o sebi
• poboljšati san
• učiniti da se stalno osećate opušteno i odmorno, kao i da budete u formi i da se osećate zdravo

Odakle početi?

Pre nego počnete sa vežbanjem i fizičkim aktivnostima, najpre se obavezno konsultujte sa lekarom, jer vam on može pomoći prilikom izbora programa koji u potpunosti odgovara vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti.

Neka od jako korisnih pitanja koja možete postaviti:

• Koliko intenzivno smem da se bavim vežbanjem u toku dana?
• Koliko često smem da vežbam u toku nedelje?
• Koje su to vežbe koji bi mi godile, a da se pri tome ne izlažem riziku od eventualnih povreda ili pogoršanja zdravstvenog stanja?
• Koje vežbe i aktivnosti bi trebalo izbegavati?
• Da li bi trebalo da uzimam lekove neposredno pre ili posle vežbanja i fizičkih aktivnosti?
• Da li je neophodno merenje pulsa tokom vežbanja?

Koje su to najproduktivnije vrste vežbi?

Sveukupna aktivnost vežbanja može se podeliti u tri osnovne grupe:

• Vežbe istezanja ili lagano razgibavanja mišića – razgibavanje delova tela – ruku i nogu, pre i posle vežbi doprinosi boljem pripremanju mišića za predstojeću vežbu i samim tim smanjuje rizik od povreda i sprečava neželjeno istezanje mišića. Redovno razgibavanje i istezanje takođe poboljšava fleksibilnost tela.
• Kardiovaskularne vežbe ili aerobik – predstavljaju fizičke aktivnosti koje uključuju rad svih mišićnih grupa odjednom. Ovakav vid vežbi jača srce i pluća, a takođe reguliše i popravlja sposobnost organizma da na najbolji mogući način upotrebi kiseonik iz spoljašnje sredine. Aerobik vežbe spadaju u grupu vežbi koje imaju najpozitivniji uticaj na srce. Tokom vremena, ovakav vid vežbanja može umnogome doprineti regulisanju otkucaja srca i krvnog pritiska, a samim tim i popraviti disanje jer će se prilikom vežbanja srce manje zamarati.
• Vežbe snage – vežbe koje čine da se mišići konstantno kontrahuju, sve dok se sam mišić ne “umori”, čime organizam dobija na snazi i samim tim i izdržljivosti. Međutim, ove vežbe se nikako ne preporučuju ozbiljnijim srčanim bolesnicima.

Postoje brojni dokazi koji ukazuju da ono što je loše za srce loše je i za mozak. Nova istraživanja su pokazala da su dobro poznati faktori rizika za koronarnu bolest i moždani udar ujedno i faktori rizika za nastanak demencije u starosti.

To se pre svega odnosi na pušenje, povišen krvni pritisak, nekontrolisane vrednosti glukoze i holesterola u krvi.

Kako prenosi medicinski sajt “Doktor”, više od 11.000 osoba starosne dobi od 46 do 70 godina praćeni su nešto duže od jedne decenije s ciljem utvrđivanja mogućeg razvoja demencije.

Kod 203 pacijenata kod kojih je dijagnostikovana demencija postojala je značajna povezanost sa faktorima rizika, prvenstveno sa pušenjem, hipertenzijom i dijabetesom. Potencijalni rizik za nastanak demencije značajno se menjao kod osoba povezanih sa faktorima rizika u starosnoj dobi od 55 do 69 godina.

Pokazalo se da je pušenje faktor koji rizik od nastanka demancije povećava za čak 4,8 puta, dijabetes povećava rizik za 3,4 puta, dok osobe sa hipertenzijom imaju 1,8 puta veći rizik u odnosu na osobe sa normalnim krvnim pritiskom.

Povećana telesna masa i povišene vrednosti masti u krvi u ovom slučaju nisu bile dokazano povezane sa rizikom od mogućeg nastanka demencije, a istraživanje je takođe pokazalo da faktori rizika nisu značajno povezani sa demencijom nakon sedamdesete godine života.

Demencija se danas u Americi beleži kod svake šeste osobe starije od 70 godina, a prema očekivanjima naučnika broj osoba sa demencijom će biti utrostručen do 2050. godine.

Zbog čega se i apeluje na primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se uticalo na smanjenje faktora rizika tokom srednje životne dobi koji prvenstveno imaju uticaj na rizik razvoja kororonarne bolesti, potencijalni nastanak moždanog udara i na mogući razvoj demencije.

Redovno uzimanje odredjenih doza vitamina E može smanjiti rizik pojave krvnih ugrušaka kod žena, saopštili su americki naučnici.
Oni su, medjutim, napomenuli da su potrebna dalja istraživanja koja bi potvrdila ulogu vitamina E u prevenciji ugrušaka, ili venskog tromboembolizma, opasnog po život, i preporučili pacijentima da ne prestaju s uzimanjem prepisanih lekova protiv koagulacije.

“Rezultati ispitivanja su pokazali da, ukupno gledano, žene koje uzimaju vitamin E imaju 21 odsto manje izgleda da pate od pojave krvnih ugrušaka“, naveli su naučnici Američkog udruženja za srce u članku objavljenom u stručnom časopisu “Circulation”.

“Ovo je uzbudljivo i interesantno otkriće, ali smatram da to još uvek nije dokaz”, ocenio je doktor Robert Glin s Medicinskog fakulteta u Harvardu.

Američko udruženje za srce obično ne preporučuje antioksidantske vitamine, kao što je vitamin E, za prevenciju kardiovaskularnih bolesti ili zdravstvenih stanja koja uključuju krvne ugruške.
Glin i njegove kolege su uporedili podatke ispitivanja 39.876 žena starijih od 45 godina kojima su davani ili 600 medjunarodnih jedinica vitamina E iz prirodnih izvora, ili placebo, svaki drugi dan tokom perioda od 10 godina, prenela je agencija Rojters.
Tokom ispitivanja, kod 482 žene se pojavio venski tromboembolizam – kod 213 u grupi koja je uzimala vitamin E i 269 u placebo grupi.

“Kod učesnika u ovom ispitivanju venski tromboembolizam se javljao češće od srčnih udara i skoro isto tako često kao moždani udari. Ljudi ne shvataju koliko je to česta pojava”, rekao je Glin.

Krvni ugrušci mogu biti fatalni ako blokiraju protok krvi do pluća, srca ili mozga.
Rezultati ispitivanja takodje indiciraju da je vitamin E najdelotvorniji kod žena koje imaju genetske predispozicije za stvaranje ugrušaka.

Prema nedavno ažuriranim smernicama Američkog udruženja za srce koje se tiču prevencije kardiovaskularnih bolesti kod žena, dopune antioksidantskih vitamina, kao što su vitamin E, C i beta karoten, ne bi trebalo da se koriste za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kod žena.

Oko 80 odsto osoba barem jedanom u životu ima problem sa nepravilnim otkucajima srca. Najčešće nije reč o ozbiljnom i trajnom, već o trenutnom poremećaju rada srca. Lupanje srca se češće javlja tokom letnjih vrućina, promena vremena i visoke vlažnosti vazduha.

„Uzrok može da bude snažna emocija, preterana količina kafe ili cigareta ili neki nepoznati uzrok koji uopšte ne mora da bude opasan“, kaže doktor Goran Popović za „Blic“.

On objašnjava da ovaj poremećaj u radu srca može da bude i posledica srčanih bolesti. Zato ovakve simptome ne treba zanemarivati, nego treba što pre otići svom lekaru koji će uraditi sve neophodne preglede od kojih zavisi eventualno dalje lečenje.

Kad se preskakanje javi kod zdrave osobe koja nema nikakvih srčanih tegoba, po pravilu ne treba da se zabrinjavate. Reč je bezazlenom obliku aritmije koji nije štetan po zdravlje. U praksi, ako se u 60 do 70 normalnih otkucaja u minuti pojave dva do tri preuranjena otkucaja srca, neće se dogoditi ništa jer ne dolazi do prevelikih promena srčanog ritma.

Ako se preskakanje javlja često i više puta u minutu, srce verovatno nema vremena da se više napuni krvlju i zato izbacuje nedovoljnu kolilčinu krvi. Zbog toga mozak ne dobija dovoljno krvi, a kao posledica toga javljaju şe vrtoglavica i nesvestica.
Najčesće se nepravilni otkucaji javljaju kod potpuno zdrave osobe i nemaju jasan uzrok. Tada je obično reč o o sasvim bezopasnim poremaćajima ritma.

U drugim slučajevima, uzrok je poznat. Poremećeni otkucaji mogu da budu povezani s bolestima srca kao što je srčana ishemija (akutni infarkt srca) ili srčana slabost (insuficijencija). Pojedinačni nepravilan srčani otkucaj može da se javi usled bolesti srčanog zaliska ili zbog postojanja visokog krvnog pritiska.
Ipak nepravilni otkucaji srca mogu da budu i posledica bolesti drugih organa. Na primer, može da bude posledica gastritisa ili drugih poremećaja gastrointestinalnog sistema. Bolesti štitne žlezde, pre svega hipertireoza, mogu takodje da izazovu nepravilan rad srca.
Ovu pojavu može da izazove čak i poremećaj elektrolita u krvi (pre svega, kalijuma). Infektivne bolesti praćene povišenom temperaturom su takođe jedan od češćih uzroka poremećaja ritma srca, kao i pojedine bolesti disajnog sistema.

I mnogi drugi uzroci mogu da utiču na pojavu nepravilnosti u radu srca:

- pušenje
- preteran unos kofeina
- alkohol
- pojedini lekovi
- stres izazvan jakim emocijama ili produženom napetošću