kardiologija – blog

Čak su i Rimljani i stari Grci za masline vezivali užitak, radost i zdravlje. Do danas se po tom pitanju nije ništa promenilo, tvrdi bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer. Masline sadrže vitamine A, B1, B2 i B6, folnu kiselinu, pantotensku kiselinu i vitamin C. One su takođe bogate mineralnim sastojcima: magnezijumom, kalcijumom i kalijumom i mikro elementima: fosforom, sumporom i gvožđem.

Masline jačaju protiv stresa i protiv prehlade su delotvornije od vitamina C, smatra Bankhofer. Konzumiraju masline mogu se smanjiti vrednosti LDL-holesterola, ojačati srce i krvotok, aktivirati jetra i žuč, može se osloboditi otrova, smanjiti visok krvni pritisak i ublažiti reumatski bolovi.

Otkada je tačno čovek počeo da konzumira masline nije poznato. Pretpostavlja se da se u antičko doba rodila ideja da se masline cede radi dobijanja ulja. Masline se ne mogu konzumirati tek ubrane, već nakon šest meseci pošto odstoje u desetoprocentnom slanom rastvoru.

Nedavno je otkrivena još jedna korisna supstanca u maslinama – ekstrakt flavonoida tzv. oleuropein koji daje blago gorak ukus maslini. Ta supstanca sadrži značajan spektar polifenola koji suzbijaju i neutrališu slobodne radikale u organizmu.

Ukoliko ste imali srčani napad lekari su vam preporučili dobru ishranu i redovno vežbanje u cilju prevencije još jednog napada. Medjutim, čak i ako slušate savete vašeg lekara, stresni posao mogao bi da znači dodatne srčane probleme.
Mišel Eru imao je svoj prvi srčani napad pre 11 godina. Nakon oporavka vratio se svom stresnom poslu.
“Sa takvom vrstom posla ne možete da napravite mnogo grešaka i svaki put kada šef razgovara sa vama, nivo stresa raste”, kaže Eru za Glas Amerike (VOA).
Pre dve godine, posle drugog srčanog napada, Eruov lekar mu je dao ovakvo upozorenje: “Stres vas ubija. Više nemate arterije u srcu koje će da izdrže veoma stresno okruženje”.

Eru nije usamljen. Doktor Šantal Brison sa Laval univerziteta u Kanadi, i drugi istraživači, proučavali su skoro hiljadu pacijenata koji su imali srčani napad. Oni su želeli da ustanove da li mogu da pronadju vezu izmedju drugog srčanog napada i stresnog posla. I našli su je.

“Oni koji su se vratili da rade veoma stresan posao imali su dvostruko veći rizik od novog srčanog napada u poredjenju sa onima koji su se vratili na manje stresan posao“, kaže doktor Brison.

Studija je ustanovila da su šanse za drugi srčani napad povećane kada se pacijenti vrate na stresan posao, bez obzira na ozbiljnost njihovog prvog srčanog udara i na to koje lekove koriste i kakva je njihova porodična medicinska historija, kao i da li su pušači ili ne.

Autori studije preporučuju da pacijenti koji su imali srčani napad, a koji se vrate na posao, zatraže pomoć u ublažavanju stresa na radnom mestu.