kardiologija – blog

Osobe koje u adolescenciji i najranijoj mladosti iskazuju netoleranciju, nervozu i agresivnost udvostručuju rizik da u zrelijim godinama pate od visokog krvnog pritiska i obole od koronarnih bolesti.

Punih 15 godina istraživanja zdravstvenog stanja 3.142 osobe od njihovih najmlađih godina, pokazala su da one pripadaju takozvanom “tipu A” po ponašanju.

Reč je o stalnom osećaju da nešto treba hitno uraditi, nadmetanju po svaku cenu, tenziji, nervozi, netolerantnosti, svadljivosti i neprijateljskom odnosu prema drugima.

Takve osobe dva puta češće obolevaju od koronarnih bolesti i visokog krvnog pritiska nego oni koje ne iskazuju takva raspoloženja.

“Generalno, što je snažnije osećanje nestrpljenja i trke s vremenom, veći je rizik da se oboli od trajne hipertenzije”, zaključio je Li Đing Jan, profesor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu u Čikagu.

Prema njegovim nalazima, najmanje 17 odsto osoba koje su posedovale osobine “Tipa A” ponašanja dobile su visok krvni pritisak već posle navršene 30. godine. Neka ranija istraživanja dala su nepouzdane rezultate jer su se bavila samo osobama s izrazito neprijateljskim ponašanjem.

Najnoviji podaci dobijeni su posle široko zasnovane kontrole zdravstvenog stanja osoba opterećenih stalnim nestrpljenjem ili osećanjem “gubljenja vremena”. Jedan od posmatranih bio je nervozni vozač koji je stalno trubio drugima uveren da – presporo voze.

Pacijenti koji su na početku istraživanja bili stari između 18 i 30 godina bili su razvrstani na osnovu njihovih odgovora na pitanja “da li jedu suviše brzo”, “da li se razbesne kad su primorani da čekaju” i “imaju li stalni osećaj da im vreme izmiče”.

“Osobe s izrazitim osećanjem gubljenja trke s vremenom i nestrpljive uglavnom su belci, ženskog pola i s visokim obrazovanjem i, uz to, koje se ne mogu pohvaliti da vode zdrav život. Ove osobe uglavnom puše i piju više od drugih i fizički su neaktivne” – izjavio je dr. Jan.

Belci s visoko izraženim “poenima” ponašanja “tipa A” tri puta češće pate od hipertenzije od osoba s niskim “poenima” čime je utvrđena direktna veza između naravi i srčanih oboljenja.

Savet lekara: smirite se, “spustite loptu”, izbegavajte nerviranje, nastojte da budete tolerantni, batalite pušenje i “dobru kapljicu”, šetajte ako ne možete da trčite.

Osobe koje su u mladosti preterano konzumirale alkohol kasnije imaju veću opasnost da dobiju srčani i moždani udar, saopštili su američki naučnici u najnovijoj studiji.
U istraživanju je ispitano više od 2.800 odraslih. Stručnjaci su naveli da su oni koji su mnogo pili alkohol u mladosti, kasnije razvili metabolički sindrom.
Metabolički sindrom se odnosi na grupu rizičnih faktora za dobijanje srčanog i moždanog udara, dijabetesa, abdominalne gojaznosti, visok krvni pritisak i visok holesterol. Smatra se da osobe, koje imaju tri ili više tih simptoma, imaju metabolički sindrom.

Premda, umereno konzumiranje alkohola može da ima blagotvorno dejstvo na srce, preterano konzumiranje ima suprotan efekat.

“Već postoje brojni razlozi da se obeshrabre mladi ljudi da piju alkohol”, rekla je jedna od autora studije Marša Rasel i dodala da je povećani rizik od dobijanja kardio-vaskularnih oboljenja jedan razlog više da se ne pije.

Respiratorne infekcije, a pogotovo sezonski grip, mogu da utiču na pojavu kardiovaskularnih problema i dovedu do vaskularnih cerebralnih napada, pokazali su rezultati jednog britanskog istraživanja.

Ta opasnost je mnogo veća kod srčanih bolesnika u prvoj nedelji nakon infekcije, pokazalo je istraživanje koje su sproveli profesori Tim Klejton i Tom Mid s Londonskog fakulteta za higijenu i tropsku medicinu.

Klejton i Mid su došli do tih rezultata analizom baze podataka prikupljenih iz zdravstvene dokumentacije više od dva miliona Britanaca. Konstatovali su da respiratorne infekcije tokom prve sedmice udvostručuju opasnost od infarkta miokarda i vaskularnih cerebralnih napada.

Oni su zbog toga i preporučili osobama koje pate od nekog kardiovaskularnog oboljenja da se vakcinišu protiv gripa, potencijalnog “ubice”, preneli su francuski mediji.

Loši odnosi u bračnim zajednicama i s bližnjima povećavaju opasnost od srčanih problema za 34 odsto, pokazali su rezultati novog britanskog istraživanja.
Loši odnosi bi, kako su utvrdili britanski naučnici, mogli da anuliraju generalno pozitivno dejstvo života u bračnoj zajednici i socijalnih odnosa po zdravlje ljudi.

Grupa londonskih istraživača je došla do tih rezultata podelivši uzorak od 9.000 britanskih funkcionera na tri grupe prema učestalosti “negativnih dogadjaja” u njihovim intimnim odnosima.

Istraživanje je pokazalo da su funkcioneri kod kojih su ti dogadjaji bili najučestaliji bili izloženi 34 odsto većoj opasnosti od srčanih problema tokom 12 godina koliko je kontrolisano njihovo zdravstveno stanje.
Razlika nije postojala izmedju muškaraca i žena, kao ni izmedju supružnika i drugih bliskih osoba (članovi porodice, prijatelji).

Tokom istraživanja su uzimani u obzir i činioci kao što su godište ispitanika, životne navike (pušenje) i drugi socioekonomski faktori koji utiču na opasnost od srčanih problema.
Sledeći korak naučnika je ispitivanje bioloških mehanizama te veze izmedju loših odnosa i srčanih oboljenja, preneli su francuski mediji