kardiologija – blog

Slušanje omiljene muzike umanjuje rizik od bolesti srca, pokazala je nova studija u kojoj se ističe da slušanje omiljenih tonova pojačava cirkulaciju krvi i čini da se osećamo dobro kao posle vežbanja.

Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.

Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca.

Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.

Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je “muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo”.

“Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka”, objasnio je on.

U studiji se navodi da bi “terapija muzikom” mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima.

Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.

U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda System of A Down i repera Tupak Šakura ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.

Stručnjaci Medicinskog centra Čikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje većih količina povrća znatno smanjuje probleme sa pamćenjem u starijim godinama. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, koje je obavio američki tim, pokazalo se da su stariji ljudi, koji su prijavljivali kako dnevno pojedu 2,8 porcija povrća, za 40% manje patili od gubitka pamćenja i drugih oblika mentalnog opadanja od onih ispitanika koji su tokom dana konzumirali manje od jedne porcije povrća. Tim sa pomenutog Univerziteta pratio je 3.718 ljudi starosti od 65 i više godina, koji su popunjavali upitnike o tome šta jedu, a uz to su bar dva puta godišnje tokom trajanja studije radili testove mentalnih sposobnosti.

Najmanji gubitak memorije registrovan je kod onih ispitanika koji su jeli najviše zelenog lisnatog povrća, potom kod onih koji su konzumirali najviše žutog povrća, kao što je bundeva, a zatim kod ljubitelja povrća iz roda krstašica – brokolija, karfiola, kupusa. Konzumiranje mahunarki, kao što su sočivo ili kikiriki, prema ovom istraživanju ima najmanje povoljnog dejstva na očuvanje memorije, dok jedenje voća nema nikakvo očigledno dejstvo na pamćenje.

Naučnici, ipak, napominju da je moguće da ima nekih vrsta voća koje deluju povoljno na mentalne funkcije i podsećaju na jednu raniju studiju bostonskog Univerziteta Tafts, koja je pokazala da povoljno dejstvo na tom planu imaju jagodičasto i bobičasto voće.

Kao moguće objašnjenje povoljnog dejstva povrća na mozak američki istraživači navode njegovo bogatstvo vitaminom E. Osim toga, povrće se najčešće konzumira sa masnoćama, kao što su ulje, maslac, margarin i majonez, koje doprinose boljoj iskorišćenosti vitamina E. Te masnoće, koje spadaju u mono ili polinezasićene masne kiseline, smanjuju, prema rezutatima nekih ranijih studija, rizik od gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti.

Istraživanje stručnjaka s Raša takođe je pokazalo da je blagotvorno dejstvo obilnog konzumiranja povrća na očuvanje memorije sve veće što su ljudi stariji.

Naučnici američkog udruženja za bolesti srca ponudili su nove smernice za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, koje preporučuju usredsređivanje na promene načina života, a ne isključivo fokusiranje na dijete. Suština promena je fokusiranje na dugotrajne promene načina života i ishrane, izjavio je portparol tog udruženja. Po savetu stručnjaka, većina dijetetskih preporuka ostaje nepromenjena, kao što su:

- Ograničavanje količine soli.

- Konzumiranje dosta povrća i svežeg voća, pre nego sokova.

- Unošenje hrane sastavljene od celog zrnevlja.

- Korišćenje tankih komada mesa i uklanjanje kože sa piletine pre pečenja.

- Korišćenje mleka i mlečnih proizvoda sa malo ili nimalo masnoća.

Dijetetske promene i nove smernice su:

- Ograničite unošenje zasićenih masti na sedam odsto ukupno unesenih kalorija i unos transmasti na manje od jednog procenta.

- Minimalizujte unošenje napitaka sa dodatkom šećera.

- Jedite sveže, zamrznuto i konzervirano povrće bez začina ili dodataka soli i šećera.

- Kardiovaskularni efekti antioksidanata, proteina soje, svih vitamina B i psihohemijskih dodataka nisu utvrđeni.

- Vežbajte najmanje 30 minuta svakoga dana. Nagovorite sve članove porodice da što manje gledaju televiziju, surfuju po internetu i igraju se na kompjuteru.

Optimisti imaju manje izgleda da umru od srčane bolesti ili infarkta od njihovih pesimističnijih vršnjaka, zaključak je petnaestogodišnjeg istraživanja obavljenog na Delflandskom institutu za mentalno zdravljeu Holandiji.

Naučnici sa tog instituta pratili su 545 ljudi starosti od 64 do 85 godina, i ustanovili da su oni koji su na osnovu odgovora na četiri pitanja, postavljena na početku istraživanja, procenjeni kao optimisti, imali za oko 50 odsto manje šansi izgleda da u narednih 15 godina umru od srca. Pri tom je isključeno dejstvo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, pušenje ili porodična istorija kardiovaskularnih bolesti. Od učesnika u istraživanju traženo je da odgovore da li se u potpunosti, samo delimično, ili uopšte ne slažu sa sledeće četiri tvrdnje: “Još uvek očekujem mnogo od života,” “Ne radujem se onome što me čeka u godinama koje slede”,”Moji dani kao da sporo prolaze”, i “Još uvek sam pun planova”.

Optimisti su fizički aktivniji i više vode računa o svom opštem zdravlju, ali to je samo delimično objašnjenje njihove bolje zaštićenosti od srčanih oboljenja, smatra dr Erik Giltaj, vodja ovog istraživanja. On smatra da optimisti na mnogo direktnih i indirektnih načina održavaju svoje srce zdravim.Optimisti su, izmedju ostalog, manje skloni depresiji, lakše se suočavaju s nedaćama, bolje se staraju o sebi kad se razbole, lakše prebrode smrt voljene osobe.

Holandski straživači, medjutim, dozvoljavaju i mogućnost da postoje biološki uzroci ili posledice pesimističkog stava. Na primer, izvesni genetski faktori mogli bi da budu od značaja kako za zdravlje srca, tako i za sklonost optimističkom ili pesimističkom stavu.

S druge strane, i stanje duha neke osobe moglo bi povratno da deluje na nervni, imuni i hormonalni sistem, što je sve važno i za zdravlje srca.

Crte ličnosti pokazuju tendenciju relativne nepromenjivosti tokom čitavog života, zato je veoma teško izmeniti pesimizam kao jedan od faktora rizika srčanog oboljenja. Zbog toga dr Giltaj savetuje odraslim starijim osobama, naročito onima koje nisu preterano vedrog duha, da se koncentrišu na eliminaciju onih rizičnih faktora koje mogu da izmene, kao što su pušenje ili fizička neaktivnost.