kardiologija – blog

Tokom studije o hladnoći pokazalo se da ljudi kojima je hladno imaju iste šanse da se razbole kao i oni kojima je toplo. Zašto smo onda bolesniji zimi? Možda zato jer nas hladnoća zadržava duže u zatvorenim prostorijama koje se ne provetravaju, pa je i mogućnost zaraze povećana.

Zeleni iscedak iz nosa ukazuje na upalu sinusa
Važnost boje nečije sline je medicinski mit u koji veruju i neki lekari, naveli su autori. “Nema dokaza da antibiotici skraćuju trajanje bolesti kad se pojavi zelena slina, a to bi kod upale sinusa trebalo da bude slučaj”, pišu autori.

Najviše toplote gubimo preko glave
Na glavi ne postoji nikakav dimnjak, temperaturu gubimo na svim delovima tela podjednako. Problem je samo što je glava najčešće nepokrivena.

Krckanje prstiju izaziva artritis
Malo sutra. Krckate li ih ili ne, na pojavu artritisa nećete uticati.

Antibiotici i antibebi pilule
Tablete za kontracepciju ne deluju dobro ako pijete i antibiotike. “Važnije je da imate na umu da tabletu za kontracepciju popijete svaki dan u isto vreme nego da brinete o antibioticima”, pišu autori.

Samci imaju bolji seksualni život
Potpuno netačno! Oni u braku imaju češće polne odnose nego samci. Tokom jednog ispitivanja 43 odsto oženjenih muškaraca potvrdilo je da ima seksualni odnos dva-tri puta nedeljno. Isti rezultat imalo je samo 26 odsto neoženjenih. Brojke su bile nešto niže, ali slične i kod žena, piše “Blic”.

Šećer podstiče hiperaktivnost
Niz studija je pokazao da šećer ne utiče na ponašanje dece, ali većina roditelja u to ne veruje. U jednoj studiji roditeljima je rečeno da su deca dobila šećer, pa su se oni češće žalili na ponašanje svoje dece – u suštini deca su dobila nezašećerene napitke.

Stolicu treba imati jednom dnevno
Poluistina, kažu autori. I osoba odličnog zdravlja ne mora da ima stolicu svaki dan. Zatvor koji bi trebalo da vas zabrinjava odnosi se na slučaj da stolicu imate manje od tri puta nedeljno.

Parovi koji često vode ljubav pričinjavaju sebi seksualno zadovoljstvo, ali i jačaju svoj međusobni odnos i emocionalno se bolje osećaju. Pored toga, utvrđeno je da redovan i “dobar” seks povoljno utiče na ljudski organizam i povoljno se odražava na zdravlje i muškarca i žene.

Navešćemo samo neke organe na koje seks pozitivno deluje i neke bolesti na koje seksualni odnosi deluju isceljujuće, zahvaljujući oksiticinu, “hormonu ljubavi”:

Imunitet

Redovni seksualni odnosi (jednom do dva puta nedeljno) značajno pojačavaju imunitet organizma, što je prevencija protiv mnogih bolesti (rak, kardiovaskularne bolesti, infekcije, virusi…)

Gojaznost

Tokom seksualnog odnosa sagori se određeni broj kalorija, ali seksualni odnosi povoljno deluju i na metabolizam i bolje sagorevanje masti pa tako značajno utiču na smanjenje gojaznosti.

Stres

Ustanovljeno je da su pacijenti koji često upražnjavaju seks manje podložni stresu i hroničnom umoru. Takođe, ovi ispitanici su bolje reagovali u stresnim situacijama.

Nesanica

Posle seksualnog odnosa, mnogi ljubavni parovi bolje spavaju i imaju znatno manje problema sa nesanicom. Seksualni odnos kod mnogih ljudi deluje kao sedativ koji uspavljuje i smanjuje bol.

Kardiovaskularne bolesti

Statistikom se došlo do veoma zanimljivih podataka: osobe koje češće imaju seksualne odnose imaju manje problema sa bolestima srca i bolestima krvnih sudova (infarkt, tromboza, moždani udar, artritis…). Seksualna aktivnost jača srce i krvne sudove a znatno poboljšava cirkulaciju.

Starenje

Seks deluje okrepljujuće na ljude tako da izgledaju lepše, mlađe i opuštenije, a proces starenja se znatno usporava. Primetno je da je kod seksualno aktivnijih osoba smrtnost od raznih bolesti mnogo manja nego kod apstinenata od seksa.

Smanjenje bolova

Kod žena je primećeno da su manje osetljive na bol ukoliko imaju češće seksualne odnose, a mnogo lakše podnose menstrualne probleme, PMS i ostale bolove. Tokom seksualnog odnosa oslobađa se velika količina endorfina, a on deluje kao analgetik na organizam, ali bez štetnih nuspojava.

Migrena

Interesantno je da su migrena i seksualna želja uzajamno povezane. Tako se dešava da se kod osoba sa glavoboljom javlja povećana seksualna požuda, a da se posle seksualnog odnosa (orgazma), kod mnogih, glavobolja smanjuje ili prestaje.

Infekcije, prehlada i grip

Može se sa sigurnošću tvrditi da seks deluje preventivno protiv mnogih infekcija, jer se onda organizam bolje bori protiv prehlade i gripa.

Hormoni

Kod pacijenata (naročito žena) koji imaju problema sa radom hormona seks utiče na poboljšanje ravnoteže hormona.

Jačanje mišića

Seksualni odnosi jačaju karlične mišiće žene, a pozitivno utiču i na njenu bešiku i mokraćne kanale.

Alergije disajnih organa

Seks deluje na organizam kao antihistaminik, pa suzbija pojavu alergije i simptome astme.

Depresija i emocionalna stabilnost

Osobe sa aktivnim seksualnim životom manje su sklone depresiji i emocionalno se osećaju znatno stabilnije od osoba koje su seksualno nekativne. Ova konstatacija važi i za žene i za mušarce, a seksualna aktivnost utiče na zbližavanje parova i jačanje intimne veze.

Samopouzdanje

Seks jača samopouzdanje, a samopouzdanje poboljšava kvalitet seksualnih odnosa. Ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim životom mnogo su manje skloni samoubistvu od drugih osoba.

Sterilitet

Parovi koji imaju često seksualne odnose imaju mnogo manje problema sa sterilitetom. Dokazano je da česti seksualni odnosi poboljšavaju potenciju i pozitivno utiču na plodnost i muškarca i žene.

Seksualna apstinencija

Aktivan seksualni život povoljno utiče na zdravlje ljudi, ali seksualna apstinencija kod mnogih ljudi negativno utiče na zdravlje. Kod pojedinih ljudi neredovan seksualni život dovodi do psihičkih problema, lupanja srca, probadanja u grudima, depresije, nesanice, migrene…

Zaključak

Naučni rezultati i brojna istraživanja sprovedena širom sveta – potvrdili su da seks pozitivno utiče na fizičko i na mentalno zdravlje ljudi.

Stručnjaci Medicinskog centra Čikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje većih količina povrća znatno smanjuje probleme sa pamćenjem u starijim godinama. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, koje je obavio američki tim, pokazalo se da su stariji ljudi, koji su prijavljivali kako dnevno pojedu 2,8 porcija povrća, za 40% manje patili od gubitka pamćenja i drugih oblika mentalnog opadanja od onih ispitanika koji su tokom dana konzumirali manje od jedne porcije povrća. Tim sa pomenutog Univerziteta pratio je 3.718 ljudi starosti od 65 i više godina, koji su popunjavali upitnike o tome šta jedu, a uz to su bar dva puta godišnje tokom trajanja studije radili testove mentalnih sposobnosti.

Najmanji gubitak memorije registrovan je kod onih ispitanika koji su jeli najviše zelenog lisnatog povrća, potom kod onih koji su konzumirali najviše žutog povrća, kao što je bundeva, a zatim kod ljubitelja povrća iz roda krstašica – brokolija, karfiola, kupusa. Konzumiranje mahunarki, kao što su sočivo ili kikiriki, prema ovom istraživanju ima najmanje povoljnog dejstva na očuvanje memorije, dok jedenje voća nema nikakvo očigledno dejstvo na pamćenje.

Naučnici, ipak, napominju da je moguće da ima nekih vrsta voća koje deluju povoljno na mentalne funkcije i podsećaju na jednu raniju studiju bostonskog Univerziteta Tafts, koja je pokazala da povoljno dejstvo na tom planu imaju jagodičasto i bobičasto voće.

Kao moguće objašnjenje povoljnog dejstva povrća na mozak američki istraživači navode njegovo bogatstvo vitaminom E. Osim toga, povrće se najčešće konzumira sa masnoćama, kao što su ulje, maslac, margarin i majonez, koje doprinose boljoj iskorišćenosti vitamina E. Te masnoće, koje spadaju u mono ili polinezasićene masne kiseline, smanjuju, prema rezutatima nekih ranijih studija, rizik od gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti.

Istraživanje stručnjaka s Raša takođe je pokazalo da je blagotvorno dejstvo obilnog konzumiranja povrća na očuvanje memorije sve veće što su ljudi stariji.