kardiologija – blog

Barem tri puta dnevno imate šanse da značajno smanjite nivo holesterola, snizite povišeni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od srčanih bolesti. Kako? Ako jedete zdravu hranu.

Hipertenzija (povišeni krvni pritisak – 140/90 ili viši) predstavlja najčešći faktor rizika za srčane bolesti. Kada se krvni pritisak poveća, vaše srce mora da radi napornije i da intenzivnije pumpa krv kroz telo. To šteti vašim arterijama i automatski može dovesti do srčanog udara. Da biste imali zdrav krvni pritisak (120/80 i niži), u ishrani treba redovno da imate dolenavedene namirnice.

Blitva

Bogat je izvor kalijuma. Dnevno je preporučljivo unositi 4.000 miligrama kalijuma da biste snizili krvni pritisak, a blitva sadrži 1.000 miligrama ovog minerala u jednoj šolji. Jede se u kuvanom obliku. Kalijum se takođe nalazi i u drugom povrću, nekim voćkama, koštunjavim plodovima i u jogurtu. Blitva je bogata i kalcijumom i magnezijumom, koji takođe imaju važnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska.

Sveži začini

Oni su zdrava zamena za so, a so sadrži 2.400 miligrama natrijuma u samo jednoj kafenoj kašičici. To je veća količina natrijuma nego što biste smeli uneti u organizam tokom čitavog dana, ako želite da vodite računa o svom krvnom pritisku. Dakle – jasno je zašto su sveži prirodni začini mnogo bolja opcija.

Svež iseckani luk i ruzmarin odlično se slažu uz krompir, peršun se slaže uz supu ili uz jaja, žalfija ide odlično uz živinsko meso, majčina dušica se može dodati u kokice. Ovi prirodni začini takođe su bogati antioksidantima, tako da dodatno štite vaše srce od potencijalnih srčanih bolesti. Ako se ne možete lišiti soli, bolje je da koristite morsku so, a možete je i mešati (i tako ublažiti) sa drugim začinima.

Preporučljivi su i makrobiotički začini koji su veoma ukusni i dodaju slanoću – šoju i tamari. Oni se mogu stavljati u salate, ili dodavati u kuvana jela, pred kraj kuvanja.

Niskokalorični i nemasni jogurt

Mnogi ljudi vole ovu namirnicu, konsumiraju je uz doručak ili kao užinu. Sadrži kalcijum i kalijum – minerale koji snižavaju krvni pritisak.

Beli luk

Ovo povrće neki vole, neki ne, ali jedno je sigurno – beli luk ima bitnu ulogu u snižavanju lošeg holesterola. Da biste postigli dobar efekat, treba da pojedete nekoliko čenova dnevno.

Radosno srce je zdravije srce, zaključak je ispitivanja koje je sprovedeno nad 3.000 odraslih osoba u Britaniji. Prema tom istraživanju, koje je predvodio dr Endru Steptou sa Univerziteta u Londonu, osobe boljeg raspoloženja imale su manji nivo hormona “kortisol”, koji se naziva i “hormonom stresa”, koji može izazvati povećan krvni pritisak, gojaznost i pad imunog sistema.

Rezultati studije, objavljeni u Američkom časopisu za epidemiologiju, takodje pokazuju da žene koje pokazuju više pozitivnih emocija imaju manji nivo dva protenina u krvi – “C-reaktivnog proteina” i “interleukina 6″ – koji signaliziraju na opštu upalu organizma, a čije hronično prisustvo vremenom dovodi do srčanih smetnji, pa čak i do raka.

Zbog svega toga istraživači smatraju da vesele osobe imaju veći zdravstveni potencijal od onih koji su pod stalnim stresom ili su u stalnom neprijateljskom ili pesimističkom raspoloženju. Jedna od mogućnosti je da veseli ljudi vode mnogo zdraviji život, ali je studija pokazala da to nije baš uvek slučaj.

Tokom istraživanja, dr Steptou i njegove kolege su od 2.873 ispitanika šest puta dnevno uzimali uzorke pljuvačke, zajedno sa izjavom o tome kako se osećaju u tom trenutku – srećno, uzbudjeno ili zadovoljno.
Sledećeg dana učesnicima u anketi meren je nivo “C-reaktivnog proteina” i “interleukina 6″.
Rezaultati su pokazali da su i muškarci, i žene koji su rekli da su radosni imali manji nivo kortizola tokom celog dana, čak i kada su bili prisutni odredjeni izazivači njegovog porasta, kao što su uzrast, kilaža ili pušenje.

Kod žena, ali ne i kod muškaraca, pozitivne emocije su dovodile do smanjenja “C-reaktivnog proteina” i “Interleukina 6″. Uzroci različitosti zbog pola, medjutim, nisu utvrdjeni.
Steptou je objasnio da je veza izmedju radosti i kortizola bila poznata iz nekih ranijih manjih studija, ali da je veza sa “C-reaktivnim proteinom” i “Interleukinom 6″ tek sada dokazana. Sada kada se zna da je srećniji čovek – zdraviji čovek, ostaje pitanje kako da budemo srećni?

Steptou, medjutim, nema pravi odgovor na to pitanje i tvrdi da su sreća i radost produkt spleta okolnosti i prilika u kojima ljudi žive.
“Mi možemo samo da pomognemo ljudima da prepoznaju ono što im popravlja raspoloženje i što ih čini zadovoljnim i da im preporučimo da provode mnogo više vremena u tome“, rekao je on.

Optimisti imaju manje izgleda da umru od srčane bolesti ili infarkta od njihovih pesimističnijih vršnjaka, zaključak je petnaestogodišnjeg istraživanja obavljenog na Delflandskom institutu za mentalno zdravljeu Holandiji.

Naučnici sa tog instituta pratili su 545 ljudi starosti od 64 do 85 godina, i ustanovili da su oni koji su na osnovu odgovora na četiri pitanja, postavljena na početku istraživanja, procenjeni kao optimisti, imali za oko 50 odsto manje šansi izgleda da u narednih 15 godina umru od srca. Pri tom je isključeno dejstvo faktora kao što su opšte zdravstveno stanje, pušenje ili porodična istorija kardiovaskularnih bolesti. Od učesnika u istraživanju traženo je da odgovore da li se u potpunosti, samo delimično, ili uopšte ne slažu sa sledeće četiri tvrdnje: “Još uvek očekujem mnogo od života,” “Ne radujem se onome što me čeka u godinama koje slede”,”Moji dani kao da sporo prolaze”, i “Još uvek sam pun planova”.

Optimisti su fizički aktivniji i više vode računa o svom opštem zdravlju, ali to je samo delimično objašnjenje njihove bolje zaštićenosti od srčanih oboljenja, smatra dr Erik Giltaj, vodja ovog istraživanja. On smatra da optimisti na mnogo direktnih i indirektnih načina održavaju svoje srce zdravim.Optimisti su, izmedju ostalog, manje skloni depresiji, lakše se suočavaju s nedaćama, bolje se staraju o sebi kad se razbole, lakše prebrode smrt voljene osobe.

Holandski straživači, medjutim, dozvoljavaju i mogućnost da postoje biološki uzroci ili posledice pesimističkog stava. Na primer, izvesni genetski faktori mogli bi da budu od značaja kako za zdravlje srca, tako i za sklonost optimističkom ili pesimističkom stavu.

S druge strane, i stanje duha neke osobe moglo bi povratno da deluje na nervni, imuni i hormonalni sistem, što je sve važno i za zdravlje srca.

Crte ličnosti pokazuju tendenciju relativne nepromenjivosti tokom čitavog života, zato je veoma teško izmeniti pesimizam kao jedan od faktora rizika srčanog oboljenja. Zbog toga dr Giltaj savetuje odraslim starijim osobama, naročito onima koje nisu preterano vedrog duha, da se koncentrišu na eliminaciju onih rizičnih faktora koje mogu da izmene, kao što su pušenje ili fizička neaktivnost.